Плава госпођа

ПЛАВА. ГОСПОЂА 127

полазак оставила У ствари је било овако: умро им је старалац који им је био далеки рођак и (Олги су од куће јавили да је брат морао доћи да уреди питање наследства, па је и она журно отишла да покуша последње средство.

Било је рано пролеће кад је стигла кући. После непрестанога седења у топлој соби покрај 60леснице ово пролеће, ово увек исто буђење природе, дође јој као нешто ново, као нешто свеже што је и њу хтело да пробуди и освежи и обнови. Чиме 2 Баш оним што је било старо.

Надошла река дочека је старим шумом и она за њу осети стару љубав. [ополе и врбе су мирисале на младу наду и на детињску веру. Једна драта успомена разбуди се у њој и зададе јој бол. Зашто Зато што такав дан не може више да се понови, зато што она више нема брата. Ко зна: Зар није дошла да покуша 7 а

Чим се поразговарала са мајком оде у башту. Љубичице је дочекаше мирисом који каода јој исказиваше симпатију пуну туге, као неко саучешће. Ево белога и ружичастога зумбула који је свакога Великога Петка носила у цркву. Сваке године у исто време он би дошао на свет да проживи један кратак век и да га опет нестане. Па зар није тако и са човеком на овој земљи; — помисли она која је до скора веровала у бесмртност душе. Откад је одрасла није много волела зумбул, док је љубичицу увек волела. Осмехну се на своју мисао да љубичица има бесмртну душу.

Уђе у ходник који је чинила чардаклија орезаних лоза и он је одведе у зелени цветни гај њенога детињства. Сети се зрелих гроздова и својих ошишаних витица и играња »жмурке« и од ораја црних руку њених и њенога брата које су прали трљајући их о ћерамиду сушнеце што се сакрива у зеленилу у дну баште. ој паде на ум како је био блед малочас кад га је видела и хладно се