Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 129

— Имам да се разговарам с тобом — рече она озбиљно.

— Видим — одговори он подругљиво.

— Јеси ли добио моје писмо2

= Па ти си га препоручила — рече он, смешећи се. | –

— Остави тај шаљиви, лажни тон, — проговори она некако и јетко и заповеднички —- није

му овде место.

Он се намршти.

— Овде је место сузама, је ли7

— Да, сузама, или ако је то »женски«, онда кајању без суза, а нарочито поправљању онога што се још може поправити. Зашто ниси дошао

— Ти си луда. Шта ви хоћете од мене7

— Да је спасеш од смрти. :

— Не, ви хоћете да се оженим њоме. Коме сам ја то обећао Питај њу, она зна да јој ништа нисам обећао; напротив, увек сам истицао,,.

= Али она умире, чујеш ли! Она не уме више да мисли, (Она очајава што је више не волиш и не верује да је више не волиш. Она хоће да те види, осећа да ће једино тада разумети ово што сад не разуме и што је доводи до лудила. Ти си дужан да је спасеш, јер акоо на умре, ти ћеш бити убица, Пођи сутра самном.

= ЈЕ[е~

=— Мишо, тако ти нашега детињства!

— Остави се заклињања. Да идем у туђу кућу, да будем магарац пред тим човеком који изиграва племенитост хвала лепо. Сад она жели само да ме види, а после бисте захтевали од мене и да се венчам. Та сам ми је њен муж писао да жели да ме ожени својом женом, Е

— Па ти си је тако много волео, Зар је то већ прошлог Зар си ти тако рђав човек2

= Волео сам је, али сам јој казао да јој ништа не могу дати до кратко време љубави и одушевљења, Увек сам истицао да нећу да се женим, да хоћу да сам слободан, јер сам пре свега умет-