Плава госпођа

130 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ Па И И а и а ан (4 ____ ЕН АН МЕЛ

ник. Она је све то онда разумела, а сад се ту пренемаже. Доктори, лекови, муж, сузе, умирање, ах све је то тако досадно и одвратно.

— Али ти си је гурнуо у такав положај. Она је била мирна и поносита, а сад...

— Она се понашала слободно и смело као мени равна, Правила се великодушна, хтела је да поклања своју лепоту, а сад плаче и иште оно што јој нисам обећао.

— Није у питању шта си обећао, већ шта си дужан да учиниш, Мишо, знаш како се пред њима стидим за тебе и како патим због тога7 Та ти си мој једини брат. Господин је тако добар, он је тако много препатио и сад жели само њу да спасе од смрти, а спас је сигуран само ако ти дођеш.

—_ Ти си досадна. Да идем да лечим туђу жену, да је растављам од мужа, да правим бруку и да се оженим њоме, да се вежем за цео живот, сад кад ми је омрзнула због те њене глупе сентименталности. Замисли и то шта би казала мајка, сестре, зетови2

— Имаш ли ти савести и шта ти она каже;

— Једном ћеш друкчије мислити кад постанеш зрелија и паметнија. Ви сте сви троје полудели.

— Али смо остали поштени људи.

— А можда тај човек хоће да је се отараси, па намеће мени своју жену2 Можда мисли да сам наиван и млад као ти.

— 0!.. — јекну Олга, ломећи руке.

У њеној је души беснела бура и она је са

страхом гледала у тога човека који је био њен брат. Учини последњи напор и рече:

— Мишо, слушај, размисли. Убио си једном човеку срећу и гурнуо си једну жену у пропаст. Добро, не мораш се оженити кад ти је то тако мрско. Али њу треба спасти. Дођи, утеши је, док оздрави, Она не тражи, она неће да се уда за тебе; она жели само да оде од мужа и да буде близу тебе.