Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 135

крива што га за тај његов бол и за тај његов отров волим... ја угушена, осушена воћка..,

Олга је гледала доле и ћутала. После онога разговора с братом она је изгубила сваку веру и наду у њега, и сваку симпатију. Није смела да погледа у очи Зору, да ова не би прочитала у ње ним очима оно што је било у њеној души. ћу души је било непоколебљиво жалосно убеђење да њен брат није никакав човек и да њена пријатељица не може да се помири са својом заблудом, ни с мишљу да је волела никаквог човека и да због тога поред свега хоће да му припише неке тајанствене, добре, или бар дубоке, особине.

— Ти ћутишг Кажи. |

— Да, он има талента — рече Олта полагано,

— И више ништа 7

—- Горе од тога: он нема оно што вреди више

него сви таленти |

додаде она гласније.

—Луд је сваки који мисли да разуме живот рече Зора замишљено

_—_ Али кажи ми како си дошла сама; — упита Олта у очитој намери да промени разговор и по гледа је са толико љубави, да се Зора смилова и на себе и на њу.

И настаде разговор о Олгиној грозници и 0 Зорином путу у Швајцарску. Грозница је прошла, али Олга се није могла придобити да путује с њима.

— Волим да одем тамо где ме нико не поз наје, али ће ми бити страшно празно и тешко без тебе.

Олга је доказивала да мора распуст провести код куће, да је мајка сама, стара и да је се много ужелела. Али поред тих разлога Олга је имала још један да не пође с њима: она је имала тврду веру да ће Зора, кад се потпуно опорави и кад све појми, и кад буде сама у туђем свету са господином, заволети њега и тако га наградити за све његове патње и жртве. Она је у то веровала само зато што је желела да тако буде. Али догађаји не теку онако како млада девојка жели, па макар било и