Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 187

уједало је као змије, као његово неверство. Али мисао да оде негде далеко у свет није попустила, Сад из другога разлога; њу је свирепо мучила мисао да прима доброчинство од мужа кога не може волети онако како треба мужа волети и како он жели да га воли. Пре тога поласка у Швајцарску она се противила лекарској наредби, говорила је њему даје сад већ јака и здрава, а он је безусловно захтевао да још овога пута послуша, а после — он се нада да ће бити сасвим здрава — може изразити своју вољу. Она је одговорила бојажљиво:

— Ти знаш да ја желим да идем.

Он је ћутао. Њој се тада учинило да он прима оно што мора бити, али му је жао.

У Швајцарској било јој је лепо у почетку. Природна лепота и нова околина увек утичу на душу, а болесна душа је још осетљивија Само очајници не осећају природу, — не, и они је осећају. А код ње је очајање већ било прешло, И туга и досада могу се забавити. Начинили су неколико одабраних познанстава и учинили неколико занимљивих шетња по брдима. Изгледало је да се Зора сваког дана помало више оснажује. То је и радовало њенога мужа, али и неку зебњу угонило у његово срце. Сви су са пажњом посматрали младу жену, чак су и стара седа господа гледала с неком зачуђеном симпатијом ту жену која је на своме лицу носила љупкост невинога детета а у изразу свега бића имала нешто дубоко трагично, највећу несрећу женину.

Једнога дана десило се нешто непредвиђено. Поеле једне шетње с малим заиста духовитим друштвом, после једнога дана у коме је било више него обично њенога руменила и њених осмеха, после дана кад је дубоко плавило њених очију пробудило нове наде у срцу њенога мужа, они су се увече враћали у свој хотел. Кад су се пели уз степенице, спази она у ходнику једнога високог витког човека и учини јој се да је то сликар.