Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 151

без наге своје мајке. Родитељима се још поклањају физичке и материјалне бриге,

Олга је с братом била сама код куће, и водила с њим бескрајне разговоре, као некада кад је сањала о његовој будућности, као некада дуге, па ипак сасвим друкчије. Било је и сада мисли због којих се с њим није никако могла сложити, али јој је све то сад било споредно. Главно је да је рат свршен, да брат није погинуо ни умро, да је ту. да га она воли, и да он њу воли.

А снег је падао, тихо, меко, неосетно, дола“ зио однекуда из даљине, као њене мисли и успо' мене, Ево већ су јеле и шимшири добили беле оклопе, кров и праг су на хладњаку обелели, и уске баштене стазе су сад нове, чисте, негажене. У чардаклији се граде неки бели дворци. (Она гледа и мисли и подаје се чару тога што гледа и онога што мисли.

Она се чуди својој промени: она више не жели да јој брат иде у Париз, да постаје велики и да стиче славу, већ жели да остане код куће, да буде потпора старој мајци, и он сам да буде на доброј нези. Кад га је упитала за даље студије, он јој је рекао да би било излишно још учити, да је његов таленат сувише узан и да је стигао циљу, да он од предела не може даље и да више и не жели даље.

—__ Па шта мислиш да чиниш2 — упитала га је бојажљиво.

—_ Да останем код куће, да се мало одморим и опоравим, да се оженим каквом добром девојком и да управљам дедовским имањем да не пропадне. И да сликам пределе кад се уморим и кад се зажелим уметности, каошто ти свираш у клавир пошто си била у кујни, пошто си залила све саксије и наместила све ћилимове.

Да се ожени каквом добром девојком! И он

то тако безазлено говори, он који је тако бурно

живео, који је већ до пола главе оћелавео, који