Плава госпођа

156 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ пр _--==-____________86 __ 42 ОВИ НИМИЦ И ПННИ НТ ЈЕ

наивна, досадно наивна, али ја те ипак волим«<, Па шта ти је он саветовао

— Казао ми је да не идем, да би се тако начинио скандал, да би се наши сви побунили против таквог брака, да би се тај господин покајао за своју великодушност ако жену воли, да она неће умрети, да ће ме омрзнути као и ти и да ће јој мржња дати снаге да се излечи од неизлечиве болести и љубави и да ће и она и њен муж напоСлетку увидети да је боље што нисам дошао, Он је, смешећи се, завршио: »У главама списатеља се испредају романи који се после износе пред публику, а у животу се заташкавају и сакривају романи,« (Он ме је много умирио. Казао сам себи: ако случајно она умре, ја ћу се макар и убити, али отићи нећу. И зар нисам добро учинио 2

— Не знам — рече Олга замишљено. — Добро је могло бити само да нисмо отишли на море.

— Мислиш2 Да нисам био ја, нашао би се неко други. То је њој било суђено. Њена природа је тражила нешто необично, она је хтела да створи, да преживи роман.

= (0, шта ти говориш!.,, Па ипак.,, и господин ми је једном рекао нешто слично: да се сва та невоља догодила што је њена машта била пресићена догађајима из романа, што си ти био сликар, дакле, по њеном мишљењу виши човек, што она није имала неку дужност, већ је у беспослици желела да постане каква јунакиња, и ето створила један мали роман,

— Који нимало није уметнички довршен,

— Твојом кривицом —- казала је Олга тоном који неће да вређа, а хоће да каже истину,

— Мојом кривицом — нека буде, кад ти тако хоћеш, јер ја се бојим...

| отаг

— Да се опет не посвађам с тобом. -

— Не, то више не може да буде. Можемо се свађати, али се више не можемо посвађати, јер ја то нећу.