Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 157

= Ни ја нећу, · Пауза.

— Је ли, Мишо 2

= Шта 2

— А јеси ли ти њу онда заиста волео

— Јесам. И она два месеца на мору била би најлепша епизода у моме животу да се није све тако глупо и ружно покварило. Знаш онај дан овде на реци. (Он је био чудесан, али ја нисам могао цео живот посветити томе дану, нити целога живота сликати исту слику, нити целога живота волети једну жену, и то туђу жену. Ми смо се срели случајно, ја сам се одушевио, она се показивала слободном. Нисам јој ништа обећао, нисам ништа. слагао, понудио сам јој само садашњост. Она је тада све разумела. Знали смо да се морамо растати и растали смо се. Жалили смо и — требало је прежалити. И да је на томе остало, ништа лепше не би било од те успомене. А ви сте ме салетели да се вежем и да вучем терет кроз цео живот,

— Али како си тако брзо престао да је волиш

— Чим сте ви почели да говорите о практичним стварима: о браку и дужности. И чим си ми писала о сценама, сузама, свађама и опроштајима, о неверној жени и о племенитоме мужу. Ах, ту тако мало има естетике да бих ја све то презрео, само да се нисам бојао да ће она умрети. А кад сам чуо да оздравља, ја сам осетио радост, знаш, Олга, срећу као кад ме је заволела. МИ тек тада могао сам добро да радим.

— Она је цео живот ставила у ту љубав, а ти си се само забављао. Не разумем — казала је Олта жалосно.

— Ево, ја ти објашњавам. Џитам те; да сам онда дошао, зар би после свега могао да се настави онако леп живот као на мору2 И зар се од мене тражило само да се оженим2 Она је хтела да буде обожавана за цео живот, А екстаза и срећа се не могу продужавати као роман у подлиску новина.