Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 169

Како је то било2 Синоћ јој је брат казао:

= Добро, Олга, ти ниси никога волела, јер си сувише волела на:, али — та ти си лепа и паметна девојка — зар се нико није заљубио у тебе7

Олга је пробала да се насмеје и да каже није, али је изнегада поцрвенела, збунила се и ућутала. Брат је био деликатан и после дуже паузе прешао на неки друга разговор. А Олги је тек сад било све јасно. Па ипак не све...

Имала је у школи једнога колегу који јој је некако стучајно увек прилазио кад јој је требала каква услуга. А она је увек, захваливши, одлазила и заборављала га. И то је дуго трајало, Можда је он љу волео7 Он је био врло повучен и озбиљан. Никад није био наметљив својом љубазношћу. Једном само пришла му је сама и питала га има ли једну књигу, о којој је чула да је врло интересантна, а коју није могла наћи у књижари. Он је одговорио да нема. Она га је упитала је ли он читао, он је одговорио да није, А сутрадан он јој је донео ту књигу и у њој је нашла неколико његових врло умесних примедаба. И њој ни на ум није пало да је он ту књигу можда цело после подне тражио н свакако целу ноћ читао; та она је мислила само на Зору, на господина и на свога брата. Сад се узбуђивала, сећајући се те подугачке књиге, његових речи да вреди прочитати је и његовог погледа пуног другарског поштовања. Мора бити да је он њу волео. А можда је и сад воли7 Баш то мора видети. Никад није доцкан бити паметан. И она се осмехну подругљиво и сети се како јој брат ниједном није рекао да је млада. Не, сад сам сасвим зрела — помисли она и опет се подругљиво осмехну, при чему је личила на свога брата. _

на поцрвене и уозбиљи се. Каода се постиде нечега. Али у исто време учини одлучан покрет и устаде каода хоће да види да ли је он још воли и кад немаде куд стаде пред огледало и сети се да је хтела да види је ли остарила и поружнела. И у огледалу виде прво белу снежну