Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА та

— Ти си спаваог — рече она румена и мало збуњена.

—- Да, и кад сам се разбудио... Олга, какво је ово преображење 2 — и он показа кроз прозор.

— Преображење! — понови Олга.

— Јесте, (Олга, и твоје се лице светли.

— Јер већ неколико сати гледам преображење. — (Олга, никад нисам радио слику зиме. А ти си тако лепа код куће. Обећавам ти да ће бити добра.,. као она на мору. Хоћеш ли, Олга 2

— Хоћу. Али каква разлика између овога и енога сунца на мору.

— Па и сад нам је топло, Олга; греје нас домаће огњиште. Слика је врло лепа, Олга. Могла би се звати: После лутања по свету.

Олга је ћутала и гледала га. Он је био озбиљан и блед. Је ли то заиста њен брат, онај исти са којим је пре неких петнаест, шеснаест година трчала у ово доба по овој истој башти по снегу и, цичећи бежала испред његове грудве и, смејући се, бацала своју грудвицу на њега, руменог и милог дечка, који је био њен заштитник и идол. Је ли то он, тај бледи човек који сад стоји између среће двоје људи И је ли то она иста, ова неодлучна сањалица 2 Зар да сву енергију у животу потрошимо на грудвање, на игре и на маште 2 Нека туга обузе јој душу, али она не зажеле као увек дотада кад јој је бивало тешко, да умре, већ се нешто у њој отимаше животу. Учини јој се да и она и њен брат личе на људе који су у борби остали без руке и без ноге, али не желе да умру, већ са штаком или с празним рукавом иду кроз овај живот жељни сунца и људске милоште.

И ми смо богаљи —- помисли она — али без те части да смо били јунаци. Изгледа да човек, пошто је био дубоко несрећан, не може више бити дубоко срећан, пошто је био опасно болестан не може више бити савршено здрав...