Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 69

— Не — одговори она.

— Ви се бојите живота. Човек се увек нечега боји.

Он није хтео да умре и није се бојао живота, Не, у смрт са њом није хтео да оде, то му је изгледало луда сентименталност, Било му је пријатно само што је одмерио колико га она воли, Десном руком држао је за руку, а левом је испод огртача обухвати око струка и привуче себи, Није марио да Олга може видети. Не, она је гледала сасвим друге неземаљске ствари. Зора остаде не мичући се један тренут у његовом загрљају. Он није знао шта је осетила за тај тренут. Затим се полако измаче, стеже му нежно руку и извуче своју. Осетила је да је пропала, да је он њен господар и да сад може само да заповеда, Али одлучи да то сакрије п да се брани и бори до краја.

Сутрадан Зора не изиђе из собе. Била је неиспавана, уморна и хтела је да га се клони. Мислила је да још није доцкан да се повуче. Она је осећала сасвим друго и мислила сасвим друго, а ово сад више није била тактика према њему, већ заваравање саме себе. Он није знао докле је она дошла. Запита само Олгу:

—- Је ли што озбиљно, да није синоћ озебла7

— Не, — рече Олга — само је много бледа и има главобољу.

(н се не ожалости, не затражи да је видим оле у своју собу у удаљеној вили да ради. А Зори је било нешто врло жао.

Другог дана он са једним познаником оде у барци на оближње острво.

Изненада ујутру рече Олги да одлази, да ће вероватно цео дан тамо остати, али да ће се пре мрака вратити. Рече јој још да поздрави госпођу да оздрави док он дође, и оде. Госпођа је била здрава и желела је да је повео и њу и Олгу. Њој је сад било празно и досадно без њега и предосећала је колико ће дуг бити тај дан. Није довољно умела да предосећа.