Плава госпођа

70 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

Тога дана после подне, први пут откад су на мору, дуну ветар и море се узнемири. Плаве дубине као да прокључаше и покипеше. Валови су долазили све брже и били све бешњи. Шум, удари, пљесак, Свуда око стења скакале су весело беле пене, каода неће да разумеју да се таласи љуте; А море је грмело у продорима и пећинама и све више наваљивало. Олга је с прозора гледала огромни полукруг плавог разбеснелог видика и — дрхтала. Одједном небо потамне, хоризонт се сузи, пучина се изгуби у помрчини и оно парче мора што се још видело изгуби боју. Кроз таму севну прва муња, чу се гром и пљусну киша.

Олга би тога дана могла бити сасвим срећна, јер она је већ почела да се боји да неће ни видети буру. Могла је бити срећна да нису ти бесни таласи носили можда барку и њенога брата, Узалуд су им приморци говорили да то није ништа, да је то само велики маестрал, а не бура, да опасности не може бити, оне се нису могле умирити. Чекале су га прво на тераси, а кад се смрче и киша не престаде, оне уђоше у његову собу и заузеше оба прозора, Киша виша није пљуштала, већ. је спокојно падала. Разјарено море није могло лако да се утиша.

— Морао је остати на острву да преноћи говорила је Зора, тражећи очима утехе из Олгиних очију.

— Зацело је остао... — Олта није довршивала своју мисао: ако је олуја почела пре него што је пошао. -

Оне су једна од друге криле своје најцрње слутње, нагињале се кроз прозор и по мрачном усталасаном мору тражиле очима нешто. Каткад севне муња и осветли тамне таласе са белом пеном. Затим опет тама.

Таласи ударају у стену ту близу под прозором и чује се шум као да је неко пао у воду = очајно се отима.