Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 11

(Олга се у себи молила Богу, у кога је у последње време почињала да сумња. А Зора се нешто кајала и нешто обећавала. Њене су мисли биле земаљске. Она је сад тек почела да воли ин никако није хтела да изгуби своју љубав. Проклињала је живот и смрт и себе и свога мужа; само је њега волела и само њега желела да дође.

Најзад око десет часова он их изненади, ушавши нагло у собу, и опази како су га ишчекивале с мора, И осмехну се задовољно. Био је сав упрскан морском водом и пеном, мало блед и врло расположен. Оне нису могле да коракну од узбуђења. Он им приђе, поздрави се хладним, мокрим рукама и поче весело да прича да никад није имао лепше путовање.

— Наш је чамац у галопу јахао на таласима. Милина је била борити се са таласом и уживање пустити му се кад те свом снагом понесе, Ех, ми смо страшљивци. Било ме је срамота од ових примораца који су говорили: »Ово нису валови, ово се море шали, игра се. Буре неће бити, сад јој није време. Останите још два, три месеца, па ћете видети валове као куће. Но па и онда иду пароброди као и данас«. Одушевио сам се. Веслао сам, смејао се, певао, гутао кишу и удисао ветар, владао над морем и жудео за земљом. Мислио сам на тебе, Олга, и жалио те што бринеш и не можеш се предати спокојно посматрању и уживању. Баш ми је мило што је све овако лепо испало. Не бих пристао да умрем, не, никако. Још ја нисам хобио ништа од живота; још ја имам своје право на срећу. Олга, ја сам гладан, Ко је сад овде домаћин2 Истина ово је моја соба, али ви ме у њој чекате. Да ли сте се побринуле да не умрем од глади ако се жив вратим с мора7

Донели су му у собу шунке и хлеба. Он је јео, а оне су га гледале. Нису се одмицале од њега, биле су срећне што је ту. Он је то видео и радовао се, и није крио радост. Нудио је и њих и оне