Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 78

Олга није могла слутити каква се бура спрема онима које воли и самој њој. После једног тешког ћутања он рече гласом меким као кадифа:

=— Олга... д

Она се окрете. Он је гледао у светлост од лампе задивљен, каода има визију. Она стаде крај њега. Тек тада је опази и погледа. Његове очи никад нису биле тако лепе.

— Олга, хајде иди. Хоћу да спавам — рече гласом пуним љубави. »Он воли — помисли Олга — и срећан је.

Данас је срећан, а сутра ће бити тужан«. Њој је“ било страшно тешко и хтела је и није могла ништа да му каже. Пође и опет застаде, гледајући у чудне дубине његових очију.

— Ви сте се много биле уплашиле 2 — упита нежно.

— Много... — одговори она тихо.

— И садме више волите 2 — ругао се он љупко,

— Не, више, него знамо колико,.. — рече она и узбуди се јако што он хоће и о Зори да говори са њом. Досад су увек избегавали; били су стидљиви једно пред другим. Такво је било њихово домаће васпитање,

— Олга, имаш ли нешто да ми замериш 7...

— Немам. Лаку ноћ, Олга. Гледај да спаваш, И ти си уморна. — Лаку ноћ — рече она. — Пази да не озе-

беш. Ваздух је хладан, а ти си прегрејан.

Она намести јастук на његовој постељи, сави покривач и пође вратима. Он скочи и каода хтеде да је загрли тако пође за њом, али се уздржа и кад се она са врата окрете, опази да је почео да свлачи горњи мокар капут и пребаци себи да је била небрижљива сестра.

Мало после (Олга куцну својој пријатељици на врата. Зора, каода је заборавила да она свако вече долази, трже се, побеже од огледала и стаде савлађивати забуну.