Поврће и његово гајење : посебни део : поуке, упутства и подаци за производњу и опис 67 врсти и многобројних сорти поврћа : са 97 слика у тексту

116 МРКВА

везане у китке, промешане са корењем першуна, пастрнака и др; праве се т. зв. „везе за супу“. Кратке и затубасте сорте Мркве продају се невезане, мерене по тежини, јер служе за кување нарочитог јела.

Принос. Ситније брзостасне сорте дају око 150 кгр., полукрупне око 250 кгр., а крупне око 300 кгр. корена на ! ар лоброг земљишта.

За потрошњу зреле Мркве преко зиме и пролећа, чува се јесење корење позностасних сорти у остави. Може корење да се ловади и усади једно до другог у песку у подруму, или некој комори. Може се ископати и широк ров, па на дно истог утрапи и покрије. Дубина рова треба да буде одмерена тако, да изнад усправљено укопаног корена Мркве, још остане 10 с/м до површине земље. Та празнина треба да се испуни земљом и још да се издигне као нека гомила, ради одбијање воде од трапа,

Пре него што се Мрква трапи, треба уклонити сво лишће као и сваки онај корен, који није потпуно здрав и читав.

_ Може Мрква за потрошњу да презими и остављена у самој леји. За тај циљ прво треба сво лишће скресати до доле и уклонити, па за тим покрити целу површину земљом за 10—12 с/м дебљине. Потребна земља добија се са стазица између леја, које тим постају удубљене, за боље одвођење зимске влаге од оставе.

Може Мрква да се гаји и као озими усев са јесењом сетвом за добијање младог корења преко зиме и с пролећа. У том случају успева најбоље на лаком, растреситом, топлом и плодном земљишту. Сувише тешко и влажно земљиште не даје добар резултат. -

Пред зиму треба сво лишће са јесењег усева Мркве да се пошиша, покупи и уклони, за тим треба да се покрије са 10—15 с/м дебелим слојем сламе, плеве или сувог шумског лишћа. Приликом вађења младе Мркве преко зиме, треба покривач да се одгрне, па после поново врати на исто место. А, кад хладноћа попусти, треба усев сасвим открити да би добио ваздуха.

Све сорте Мркве за јело подељене су на две главне групе, на оне, чији је корен горе широк, па постепено идући на ниже све ужи, док се не заврши у шиљак. Затим на оне, чији је корен као облица и доле као и горе исто тако, или само мало мање дебео, скраћен, затубаст, пуштајући из средине- доњег краја само једну жилицу, као перчин. Према томе разликујемо ЛМркве са шиљашим и Мркве са обличастим кореном, а сваки од ова два облика има много сорти краћих и дужих, тањих и пунијих, раностаснијих и споријих у порасту.