Поврће и његово гајење : посебни део : поуке, упутства и подаци за производњу и опис 67 врсти и многобројних сорти поврћа : са 97 слика у тексту

120 - а

прике, са највише Капсицина, служе у недозрелом стању пресне или куване, као зачина салате и разних јела, а кад сазру, тупају се и мељу за добијање ситне т.зв. „алеве“ паприке. Ситна алева пзприка постала је обавезна зачина у нашој кујни, која даје јелу. осим пријатног укуса још и лепу црвену боју, јер „при јелу треба задовољити не само стомак, него и око“ каже наш народ.

Нигде није нађена дивља, саморасла паприка, што значи, да је то прастара културна биљка; као такву затекли су је и први Европљани код Индијанаца у Америци. Према извесним подацима, Паприку је пренео први у Европу ботаничар Омедо 1514 године

Код нас је донешена паприка преко Грчке, а од нас су је примили Мађари. Према опису Ђорђа Талера, лекара у почетку 18. века, Срби су још у том времену трошили много љуте паприке „благодарећи њеној љутини, нису страдали од болести — Матреп5ши5 и ако су издржавали дуге постове,“

Као биљка тропског климата, паприка успева и код нас само у најтоплије доба године. Шен развитак обухвата цело лето и топле дане јесени. За то јој и највише одговара топал положај заклоњен од хладних струја све до дубоке јесени.

Као земљиште Паприка највише воли и најбоље успева на старим наслагама хумуса. Само на јакој хумусној пескуши или хумусној иловачи може производња паприке дати жељене резултате, а то су речни наноси илњ исушени ритови.

Непосредно ђубрење, праприка награђује одлично; ма како била земља по природи плодна и снажна, ипак подноси још да се растури на 1 ха. по 50.000 кгр. угорелог стајског ђубрета. А где је много хумуса, ту је добро растурити и распаднутог креча или гипса, рачунајући по 3—4 кгр. на 1 ар.

Земљиште треба за Паприку дубоко да се уради, преоре или прекопа преко зиме и остави неуситњено. Тек с пролећа може да се преграбуља и уситни.

Поред одговарајућег земљишта, за свој развитак Паприка изискује и много воде односно изобиљно наводњавање. Јер то је биљка, чије стабло хоће брзо да се здрвени, те да престане са заметањем нових плодова и за то је корисно помоћу наводњавања одржати жив ток сокова и бујан пораст биљке. Тим се изазива стално обнављање цвета и плода и продужује брање.

Наше поднебље захтева годишње из ваздуха око 500—600 м/м воденог талога, да би се биљна вегетација одржала у сталном развитку. Међутим Паприка изискује око 1200 54 која количина воде мора наводњавањем да се дода.