Подгорац

10 СЛодгорац,

Стрес и психолошка прва помоћ

ОКОВА) УАААМОРООМГ ЕУ

Министарство за бригу о породици, у издању канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду, доставило је предшколским установама информације које могу бити корисне родитељима, а и свима који се брину о деци у овим временима када она, на жалост, стичу и трауматска искуства. Познато је да оптимални услови за развој детета подразумавају стабилност и предвидљив ток живота, а нагли, непријатни, неповезани догађаји, угрожавају осећање сигурности које је врло важно за дететов правилан развој. Зато, правовремена психолошка прва помоћ детету које је изложено стресном искуству, омогућава непосредно и брзо окрепљење и предупређује компликовање могућих реакција.

Основне информације:

1. У немирним и тешким временима дете не треба да се одваја од родитеља јер је родитељ примарни извор љубави и сигурности за дете. Ако из било ког разлога морају да се одвоје од родитеља, онда је пожељно да у новој средини са њима буде неко кога деца знају и ко им је близак.

2. Информишите дете о догађањима који ремете уобичајене токове живота. Правовремене информације смањују страх од непознатог и олакшавају да се бар донекле направи смисао и ред у хаотичним збивањима. 3. Повратите детету нарушено осећање сигурности и заштићености колико је год то могуће.

4. Своја непријатна осећања можете да поделите са дететом, али му их објасните и истовремено укажите на могуће позитивне исходе. Дете види свет кроз родитељску перспективу, кроз очи родитеља. Родитељев доживљај реалности и рддитељске реакције ће у великој мери одредити интензитет дететових реакција. Ако у присуству детета, родитељи испаљавају негативне емоције, ако се препуштају очају и безнађу, ако су сами блокирани од страха, код детета се повећава осећаље неизвесности и страха.

5. Деци треба да се саопшти ако је умро или озбиљно болестан неко од чланова уже породице.

6. Покушати да деци одговорите на питања о смрти, водећи рачуна о њиховом узрасту. Одбијање да се о смрти говори ствара код детета недоумице и прави од теме смрти табу тему-нешто о чему не треба да се говори, нешто пуно непознатог и застрашујућег. ; 7. Дозволите да се деца жале, да слободно искажу своју тугу јер је врло важно да се детету дозволи и помогне да прође кроз процес туге и жаљења после губитка блиске особе. Испољавање тужних осећања кроз плач, кроз цртање, игру, учествовање у ритуалима везаним за сахрану и помен умрлом, као и разговор о њему помаже детету да „обради" губитак, да га прихвати као реалност, и да се тако временом смањи психички бол.

8. Природно је да деца у тешким ситуацијама промене своје понашање и испољавају знаке стреса. Уобичајене реакције на стресне ситуације су : нагле промене расположења, безвољност, нервозност, поремећај апетита, сна, ноћно мокрење.

Озбиљнији знаци стреса: нагла присећања раније доживљених непријатних искустава, потешкоће у мишљењу и концентрацији, јака узнемиреност, тешки снови и ноћне море, дуготрајна обузетост једном темом или једном врстом игре.

Код озбиљних тегоба пожељно је да се потражи помоћ

стручњака. 9. Омогућити деци да што слободније износе све што осећају кроз игру, цртање, разговор. Посветите им што више времена и дајте им прилику да поделе са вама оно што су доживела, подстичући их на уобичајене активности и дружење са вршњацима.

У жељи да нам вртићи и школе што пре прораде и буду још пунији, надамо се да ће ови редови бити од користи нашим читаоцима свих узраста.

РЕДАКЦИЈА "ПОДГОРЦА"

ИЗБОР ТЕКСТОВА И ЦРТЕЖА: Љубинка Стевановић, Весна Крунић, Драгица Пуљезевић, Милан Симић, Олга Ивановић и Драган Савић

жао

след те рљашћ

срејвтон

15. јун. 1999.

ЈДРА Г ЕАЈЕ ЗИН ДА

- први део (Живан Ј. Грујичић)

Село Драгијевица налази се непосредно при изворишту реке Јадра. Средишњи део села, смештен је на брду и брдским косама оивиченим шумом, док су остали делови села у долини, близу јаруга и потока који се уливају ул. Јадар. или У дубодолинама. Највећи вис села Јелина бреза је јужна граница са селом Врагочаницом. Висови брдског венца села су према Лопатњу-Главица и Бојчица, а премаОсладићу- Бељино брдо на којем се налазе остаци карауле из византијског доба која је била у саставу оближњег града Градиште и надзирала је уставу у Вратаоцима што је преграђивала Црну реку чинећи вештачко језеро. У средини села, изнад десне обале Јадра, простиру се плећати брегови Старог Села од којих је највеће Кулачко брдо где је било саско насеље рударског типа и прве српске насеобине пре Косовске битке. Саси су као познати рудари копали руду сребра која се прерађивала и топила на малом граду Градиште док су град држали Мађари у средњем веку. Источније од Старог Села је гребен Плавањ, на мекоти северне стране, Дошинац и Шарампов изнад села Туђин, вис Липе и венац планине Влашић се пружају на север и спајају са планином Цер.

Село је богато водотоцима: изворима, потоцима и главним водотоком реке Јадар која извире једним делом под Јелином брезом, другим испод Влашића и Ваљевске Каменице. Јадар тече долином села, док испод Влашића, тече Сирдијашка река на југ и улива се у Туђинску реку која опет прима поток Дошиновац који тече са брда Шарампова и од брда Липа, а улази западније у Јадар. У Јадар се непосредно уливају: Плавањски поток, што тече између Плавања и Старог Села; Драгијевачка река, што тече на запад и улива се у Јадар на Међувођу; Река Медњача дели Драгијевицу од Осечине, а извире под Липама са западне

стране.

Главни извори села Драгијевица су под Старим Селом: — Врањевац, – Врело,

Обршине, Зидине и Срђевита вода.

У селу је најбоља земља ораница: у Међувођу у великој равници, код Врела, Луке у Јадру, Цветковача, Чешљиковац и мекоте уз реку.

Највећи висови су покривени

шумом, док су најлепше шуме при извору Јадра, његових потока, у Бојчици и на Влашићу.

Драгијевица је село разбијеног типа. Чиновничка и поповска подела овог села на: Горњу, Средњу и Доњу Драгијевицу је неприродна и без јаких разлога уређена. Горња и Средња се налазе са обе стране Јадра, спојене су, измешане између себе, а Доња је на северној страни од реке Јадра и она ЧИНИ географску целину (данашње село Сирдија). У селу су главне и веће мале: Јовићи, Аврузи, Брђани, Старосељани и Сирдија.

Јовићи су на врху села, под Јелином брезом и на граници са Врагочаницом. То су Јовићи (5к), Брезоњићи (Пантелићи) (к), Живковићи (1к), Гаврићи (4), и Нинковићи (3 куће).

Мала Дурмићи је на главици, при изворишту Бабиног потока и до села Лопатња. Њу чине: Вилотићи (3к), Дурмићи (Зк) и две куће Ђурића.

Мала Аврузи се налази на обема странама Јадра, највише под Бојчицом и то су: Коркићи (5к), Андрићи (Зк), Срећковићи

(Зк), Лукићи (Пк), Станисављевићи (9 и Јаковљевићи _ (б6к), Илићи

(Аврузи) (Ак), Карајовићи (2к), Гаврићи (2к), Тимотићи (1к).

Мала Брђани је на јужном делу брда Старог Села и ту су: Радовановићи (4к), Андрићи (6к), Петровићи (5к), Гачићи (Зк), Јеремићи (5к), Богдановићи (2к).

Старосељани су помешани са Брђанима и они су на Старом Селу, а то су: Младеновићи (бк), Пантелићи (1к), Илићи (Ји) и Васиљевићи чији су преци, по предању, били ту у време постојања Градишта, и учествовали у боју на Косову. Васиљевића је

(ак) и они су најстарији становници старог села и села Драгијевице.

Мала Сирдија је на северу

преко реке и у њој су Андрићи |

(5к), Остојићи (Миловановићи) (6к), Петровићи (5к), Вилиманићи (Пк), Крунићи (Палићи) (Зк), Стевановићи (10к), Јованчићи (Гајићи) (12), Крстићи (7к), Милутиновићи (1к) и Тадићи (1 кућа).

Село има више задруга, а веће су: Вилотића 2, Станисављевића 2, Јовића |, Младеновића 1, Богдановића 1, Илића 1, Лукића 1, и све задруге имају од 15 до 20 укућана.

(Наставак у следећем броју)

| |