Подгорац

20. новембар 1999.

Да ли сте читали

СВапеташташње.

сТодгораа, ПЛ

ЖАК ГОНЕ: ОБРАЗОВАЊЕ И МЕДИЈИ

(„Сечестин Френе је био оптужен 1926. године, у часопису Л Ецлаиреур де Нице, да деци улива осећај бесмртности, јер они штампају своје текстове.")

Ж. Гоне, стр. 113

У каквом су односу образовање (школа) и медији (радио, штампа, телевизија, филм итд.) данас! Како дефинисати образовање, а како медије! Где се школа и медији укрштају, а где мимоилазе. Шта је исправна употреба, а шта злоупотреба медија у „васпитно-образовном процесу." Постоји ли „медијско образовање“". На ова, и многа друга питања везана за савремене проблеме педагошке теорије и праксе, покушава да одговори Ж. Гоне у књизи „Образовање и медији".

Према извештају Светске здравствене организације, објављеном 1998. године, данашња беба ће до 2025 године појести 160 килограма чоколаде, провести 2,5 године уз телефон, а ГЛЕДАЋЕ ТЕЛЕВИЗИЈУ 12 ГОДИНА. Полазећи од ових података, а користећи резултате ранијих теоријских и емпиријских истраживања, Гоне настоји да измири" школу и медије. Како се данас утицај мас-медија може изједначити с утицајем васпитно-образовних институција, Гоне се залаже за стварање система перманентног образовања. Понекад су, штавише, медији значајније информативне, васпитне и образовне институције од школе, јер је превазилазе у обиму публике, разноврсности садржаја које нуде, актуелности, динамици, слободи избора и необавезности. Медији данас стварају глобалне критеријуме за категорије укуса, мишљења и културе уопште. Дух породице се структурише по стандардимакоје доноси медијска продукција. Мас-медији све више одлучују о (не) слободном времену породице, намећу јој одређени систем вредности, обликујуњен поглед на свет. Због тога тежи да успех у васпитању деце пре свега зависи од става родитеља према школи и наставницима, треба додати и чињеницу да умногоме зависи и од става родитеља према медијима. Карактеристичан је одговор једног детета на питање шта је ТВ: „То је оно што моји родитељи гледају, а после ми пробијају уши критикујући како је штетно".

Због тога Гоне препоручује родитељима и школи како да користе мас-медије и посебно, телевизију, како да од деце створе гледаоце способне зза критичко промишљање и разликовање истинитог од привидне медијске стварности. „Требало би им дати да користе видео опрему, како би и сами постали свесни да

| Бојенеко-бунаалилњрста Завлака _ врши. залану опрано. рунска за | зазштаека предену. ВН Цена повољна, 18 услуга брза, у квалитет. ДОРА па

је уз помоћ једне камере сасвим лако преобразити и деформисати стварност". Добар пример правилног коришћења медија у васпитно-образовном процесу он налази нпр. у неким француским школама где постоји НЕДЕЉА ШТАМПЕ када ученици сами уређују и штампају новине.

Полазећи од искустава не само у Француској, већ и других земаља у којима су медији више заступљени у педагошком раду, Гоне настоји да утемељи један целовит конццепт (са програмским садржајима) перманентног медијског образовања, у складу са постојећим образовно-васпитним системом, као његова допуна. Тај концепт омогућава критичку „потрошњу“ медија, стварање ученика-активног субјекта у наставном процесу, каои нову улогу и положај наставника. Укратко: стварање школе коју прижељкујемо.

Мада књига „Образовање и медији" обрађује искуства коришђења медија у француским школама може корисно послужити и нашим просветним радницима (и родитељима) у промени приступа медијима уопште, као и у допуни педагошкометодског приступа образовању коришћењем „медијског образовања" на прави начин.

Олга ИВАНОВИЋ

ДАВИЖљИВЕ

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ

ОСЕЧИНА _