Подгорац

10. март 2000.

(2 55 (5 > КУ

Подгораи,

11

Народна бибацотека Осечина предстабља књигу “"Фиаозофија сатоће“

КУГПЕРОВА ОРУАОЗОСРИАВА ЗА СБРАКОГА

Џон Купер Поуис (1872– 1963) је енглески филозоф, романописац, песник, есејиста и књижевни критичар. Професор на Кембриџу, Окс-– форду и неким другим европ– ским, а од 1904. до 1934. године и на многим аме– ричким универзитетима. Од 1934. до смрти живи усамљено на планинама Велса. Код нас су преведена његова дела: 'Упркос", "Филозофија самоће", “Уметност среће". Олга Ивановић – професор филозофије, представила је 23. фебруара, у Народној библиотеци његову књигу "Филозофија самоће".

–Куперова дела, – истакла је у свом излагању Олга Ивановић, – морају се посма– трати у међусобној зависности, јер је његова основна идеја стварање једне нове практичне филозофије, "фи– лозофије за сваког или "филозофије упркос", како је сам често назива. На питање:

Изабране приче и басне

У овој збирци сабране

су приче, легенде и басне кинеске народне књи– жевности као и дела познатих аутора (Чијнаг Цу, Ли Цу, Пу Сунлин, и други) настала ог петог до осамнаестог века наше ере. Ова књижевност, у којој се преплићу _ натприродни _ свет богова и духова са свакодневи– цом обичних људи, царева и животиња, носи печат истори– јских, филозофских и поли– тичких традиција у овом дугом периоду. Сукоб између влада– јућих и потчињених обликовао је кинеску историју, а сукоб између конфучијанске филозофије, на једној и таоистичке филозофије

на другој страни, кинеску књижевност и културу уопште. Конфучијанци су пред-

стављали надмоћне "торње" при– паднике друштва – цара, оца,

"Шта Ће обичном човеку филозофија2"– одговара да је она "појас за спасавање" од свакодневице, средство за уживање у животу, упркос свим недаћама, класама, веровањима и идеологијама,

лудилу, другим људима... Филозофска

мисао Џона Купера, а и стил његовог писања је лак и разумљив, па је зато опреде– љење Библиотеке и било да прва презентација једне књи– ге читалачкој публици буде баш његово дело.

(666

—_ 60 5

мужа. Таоисти, који су били супродстављени – конфучијанци–

ма, представљали су потчињене слојеве друштва. Таоистички поглед на свет нашао је прави израз у популарној књи– / жевности чији је основни 4 Циљ био рас–кринкавање злочина моћника и укази– вање на неправде које трпе пот—–лачени: друштвени слојеви, жене, деца и животиње. Овај књижевни жанр конфунчијанске _ вла-сти ; или |

су или презирале забрањивале. По конфучијанском

учењу цар је за своју апсо– лутну власт имао овлашћења небеса, сматран је Сином Неба и Оцем народа. Ње–

гова моћ зрачила је окобше њега у концетричним круговима (преко царске бирократије и земљовласничких кланова). Фундаментални закон била је

У даљем излагању Олга Ивановић је рекла да, полазећи од становишта да је живот од почетка до краја борба, Купер настоји да створи филозофију која ће људима омогућити да уживају у животу уз помоћ заборављања непријатног и поди– зања наше свести на један виши ниво уз помоћ воље – самокултивисање. Да би се процес самокултивисања мо– гао остварити неопходна је „ Самоћа. Самоћа је највиши закон природе, услов за креативан, стваралачки рад. Све ослобађајуће и вели– " ке мисли својим творцима су пале на памет у самоћи и у ходу. Усамљенички живот не мора, буквално, да подра– зумева самачки живот, нити бекство на Хималаје. Човек се мора изборити за драго– цене тренутке усамљености, мора их “отети" на радном месту, на улици, у сопственом дому. Самоћа је више од

послушност: сељаци су слушали господаре, женке мужеве, деца родитеље. Основно правило понашања било је потискивање емоција и страсти као животи– њских атрибута.

5 Таоисти, као кри– тичари конфучијанства и вла– дајућег поретка, често су учествовали, заједно са сељацима, у оружаним побу-ама и рушењу динасја. За њих су сва бића једнака, па нико рођењем или наслеђем не стиче || право _ господарења _— над другим људима и живим бићима уопште. На тај начин уздрмана је основа конфу– чијског поретка заснована на наследном праву. Поред тога, таоисти су исмевали кон–

веровање у духове као израз чистог празноверја.

Приче у овој збирци израз су тих и таквих друштвених

чулног стања, она је мета-– физичко стање. А такво стање омогућава филозофија која враћа достојанство и срећу у наш живот. Фило– зофија није драгоцена само зато што даје одговоре. и нуди објашњења. “Фило– зофија упркос" драгоцена је због тога што уздиже живот на један виши ступањ. Њена основна девиза је 'уживај – пркоси – заборави".

Невелик број присут– них задовољно је напустио прво представљање једне

књиге из фонда Библиотеке у овој години, уз обећање организатора (Народна биб– лиотека) да ће се овакве промоције одржавати сваког месеца.

16.

односа. Ликови царева, судија, сељака, филозофа, жена, тигро– ва, риба итд. често подсећају на ликове из наших народних прича и бајки. Занимљиво је например упоредити наше приче о Ери са причама из ове збирке у одељку Судије и дипломате, а исто тако наше и кинеске приче о људској похлепи и грамзивости, басне о животињама, бајке о вилама и духовима итд.

Ево на крају уместо препоруке за читање ове књиге, кратке приче Лие Цуа "НЕСТАЛА СЕКИРА".

"Човек коме је нестала секира посумња на суседовог сина. Дечко је ходао као лопов, изгледао као лопов и говорио као лопов. Међутим, тај човек пронађе своју секиру док је окопавао земљу у долини и кад је следећи пут видео суседовог сина, дечко је ходао, изгледао и говорио као свако друго дете".

Олга ИВАНОВИЋ