Подгорац
~
6. март 2003.
СО Осечина за треће и свако наредно дете рођено у прошлој години издвојила по 10000 дин.
ПОДСТИЦАЈ НАТАЛИТЕТА
У жељи да се макар на свом подручју супростави "белој куги“ и подстакне и стимулише рађање деце, СО Осечина је, на предлог ИО, међу првима у Србији лане поделила укупно 250000, односно по 10.000 динара једнократне помоћи свим породицама које су у 2002. години добили треће, четврто, пето или свако наредно дете.
Поред 10 породица у првој половини године имена мајки објавили смо у једном од претходних бројева "Подгорца" - ово право до краја године остварило је још 15 породица. Ево имена мајки: Весна Нешковић и Рада Јефтић из Драгодола, Цвета Николић из Белотића, Драгица Јездимировић из Скадра, Славица Деспотовић, Милка Станишић и Светлана Вучићевић из Осечине, затим Нада Андрић из Лопатња, Иванка Симић и Мирјана Ђорђевић из Плушца, Милена Вилотић из Драгијевице, Биљана Лазић из Коњица, Славица Обрадовић из Царине, Мира Веселиновић из Комирића и Марија Павловић из Гуњака.
Њима је на пригодној свечаности у СО, уз жељу да у 2003. и наредним годинама у свим насељима у општини буде што више новорођене деце, принове честитао и новац уручио председник општинске владе Живорад Бојни
О ртћо.
Синдикална активност
сСЛодгораи, 5
ПРЕЖИВЉАВАЊЕ НА РАТЕ
Према званичним подацима 31 одсто запослених прима зараде испод нивоа довољног за издржавање породице. Овоме треба додати и податак да се на евиденцији за тржиште рада налази 900.000 лица, док још 50.000 прима социјалну помоћ. Исто тако пензију мању од 6.000 прима 1.132.000 корисника.
Ако се овоме доде и велики број старачких и других пољопривредних домаћинстава, који такође једва састављају почетак са крајем видимо да је преко два и по милиона грађана веома сиромашно.
Овако стање, а можда и далеко теже је на подручју наше општине, која је од свог настанка била увек на доњој лествици развијености у поређењу са другим у Србији.
Због свега наведеног синдикат наше општине, да би макар колико ублажио овакво стање - редовно врши набавку појединачних намирница и других потреба по фабричким ценама и то на две, три или
чак четири рате.
У протеклој години набављена је зимница од "Воћара" из Коцељеве у вредности од 900.000 динара.
Исто тако је обезбеђена већа количина смрзнутог поврћа од предузећа "Фриком" из Београда.
Такође је набављено преко 15 тона свеже кланог пилећег и јунећег меса, као и других производа.
Ових дана је акција и потписивање уговора са "колубарским рудницима" о снабдевању угља за идућу годину, са плаћањем у осам месечних рата.
Све ово се ради како би се лакше подносило све оно горе наведено које како смо навели није заобишло ни нашу општину. Поред ублажавања материјалног стања синдикат пружа и радно - правну заштиту свакога ко се обрати - користећи правну службу синдиката у општинама где иста постоји.
Б. ЈОВАНОВИЋ
Синдикална активност
ДА СЕ НАРОД ПИТА - ВИШЕ НЕ ВАЖИ
хРеферендум као инструмент изјашњавања више не постоји. “ Радници у КрушикПластици за увођење вредносних бонова. “~ Преговори са послодавцем тек предстоје. “ Кад бирате директора изјашњавате се за газду, кад бирате начин исхране преговарате
са газдом.
Да су закони у овој земљи многобројни и променљиви, доказује случај синдикалне иницијативе у Крушик-Пластици, да се преиспита рад мензе и начин регулисања исплате топлог оброка.
Још 21.12.2001 године законом је регулисан начин обрачуна ЛД у чији састав улази и топли оброк ( чија вредност се одређује као 20% просечног ЛД у Републици Србији).
Након једногодишњег искуства и чињенице да се висина ЛД у КрушикПластици усклађује према полазним основама за опорезивање према стручној спреми, као и праву директора (које користи већ две године), да због отежаног пословања исплаћује 70% од те зараде, (ико резултати пословања за 2002 годину, говоре да је повећана производња чија је финансијка вредност већа за 38% у односу на протеклу годину).
У чињеници да је висина топлог оброка за децембар 2002 била у висини од 2.700 динара, била је иницијална каписла за запослене да се преиспита: досадашњи рад мензе и предложи ново решење. Радници су иницирали преко синдикалне организације ово питање и заказан је референдум чланова синдиката - по мишљењу председника синдиката, или ти запослених - по мишљењу правне службе, јер је позив за референдум 7.02.2003 године био тако оглашен.
Када је референдум завршен ( изашло је више од пола запослених - што у оба случаја даје позитиван исход), уследило је тумачење из правног сектора да је референдум превазиђена категорија, тј. да према важећим правним актима такав вид изјашњавања радника не постоји.
Председник Синдиката добио је и од
Републичког Синдиката слично правно тумачење, па се захтев радника о промени досадашњег начина исхране, свео на проверу мишљења И обавезало руководство синдиката да на ту тему преговара са послодавцем. 18.02.2003. године на састанку Синдикалног вођства то је и закључено и заказан је састанак са послодавцем у догледно време.
Да ли ће преговори успети видећемо, али једно је сигурно. Када је биран нови директор Крушик-Пластике, питани су ти исти радници.
Када они пак постављају захтеве за промену вредновања њиховог оброка тада могу само да преговарају.
Тако да је тренутна ситуација следећа: Законом се регулишу правила и висине пореза, па ваљда држава најбоље зна колико јој треба, послодавац бира и користи законске повољности, синдикат да ради по принципу делегата, а раднику је остало само да ћути и ради, јер сви други мисле о њему .
С. РАНКОВИЋ
Здравство
ГРАЂАНИ ОСЕЧИНЕ БЛИЖИ СКЕНЕРУ
Ваљевска болница пружа здравствене услуге становницима Колубарског округа.
Почетак рада скенера, који је недавно набављен знатно ће побољшати дијагностику и олакшати преглед и путовање болесних из Осечине и других општина. _ О значају овог апарата за грађане општине Осечине не треба говорити. Сви заинтересовани за помоћ могу се јавити ваљевској болници за добијање жиро рачуна за уплату помоћи.
САНЉИЋ
У Осечини шест стамбено - пословних зграда са заједничком котларницом већ две зиме без грејања
ДИМ КРОЗ ВЕНТИЛАЦИЈУ
Прошле јесени, неколико дана после званичног почетка нове грејне сезоне, станари зграде у Карађорђевој 123 писмено су захтевали од општинске владе да им у року од 10 дана организује грејање. Упркос оштром тону и претњи да ће у противном од надлежних бити затражено увођење привремених мера у ову општину, у поменутој и још пет оближњих стамбено пословних зграда, које су се раније грејале из заједничке котларнице, радијатори су већ другу зиму за редом, остали - хладни. Подједнако као минули мразеви власнике око 60 станова и повеликог пословног простора испод њих, као и у згради државних и органа локалне самоуправе, "охладио" је одговор ИО СО.
- ЈКП "Осечина", које би по мишљењу станара требало да пружа услуге грејања, нема ни један уређај за производњу и испоруку топлотне енергије нити у згради има такво постројење у државној својини да би га СО ставила на располагање комуналном предузећу и наложила му то да ради - стоји у писму општинске владе.
Станари са тим дописом подсећају да је постојећа котларница њихова заједничка својина и да без икаквих сметњи, преко својих органа, на основу Закона о становању и одржавању стамбених објеката могу сами да изаберу фирму којој ће поверити обављање овог посла.
У међувремену, зима је узела маха, а власници станова и пословног простора, као и претходне године, сналазе се како ко стигне. Просторије се у највећем броју случајева загревају на струју. У зградама које имају димњаке , гараже и терасе претворене су у шупе за дрва и угаљ, а тамо где нема оџака чункови су изведени у отворе за вентилацију.
ДС.