Подгорац

6 СТодгорац,

сСПељетршићретт

6. март 2003.

Пчеларство

УЗ НАУКУ - МЕДОНОСНИЈЕ

Да би се избегла америчка куга и ублажило ширење варое, две акутне опасности по пчелињаке у Подгорини и Рађевини, приликом припрема за наредну сезону пожељно је пчелама створити могућност да зазиме са што већом количином полена, који нема одговарајућу замену. То је на добро посећеној трибини о актуелним проблемима пчеларства на овом подручју бројним пчеларима из Осечине, Пецке, Завлаке и околних места рекао проф. др Зоран Станимировић са Ветеринарског факултета у Београду.

- За борбу против америчке куге и

варое, поред добрих услова у пчелињаку, неопходно је да су друштва јака и са равноправном

узрасном _ структуром пчела у заједници. Потребно је да пчеле имају довољну количину хране, а пчелари да се придржавају савета науке, па ће и резултати тог рада бити вреднији и медоноснији - додао је др Станимировић. Професионални пчелар из Шапца Милан Матић, који се прошле године са породицом и око 200 пчелињих друштава настанио у Комирићу, уз више практичних савета о технологији пчеларења у току читаве године, говорио је о врстама медоносног биља и могућностима њиховог ширења у подгорским и рађевским пределима, који су, по његовом мишљењу, изузетно подесни за пчеларство.

Д. САВИЋ

јп тетопат

Почетак Нове године био је

крај борбе едног младог живота — пуног

воље и доброте за –бољитком, : драгог нам суграђанина Зорана Иконића, против опаке и непобедиве болести.

А све је почело тако изненада, пре тачно годину дана, када су први болови натерали његову супругу Снежану да га буквално одведе доктору, од када и започиње немилосрдна борба живота, медицине и болести.

Борба живота Зорана Иконића започиње 3.01.1964, у – породичној кући, у Г. Црниљеву, где га као треће а прво мушко дете на свет доноси мајка Зорка, на радост оца Милована.

У породичној кући са две сестре проводи дане детињства које дубоко урезује у своје срце. Основно школовање _ завршава као врло добар ђак. Усмерено образовање стиче у Осечини и опредељује се за средњу пољопривредну школу у Ваљеву, коју завршава 1985 године.

Уписује Пољопривредни факултет у Београду и дипломира 1. јуна 1992 на групи за воћарство на тему „Утицај типова родних гранчица на квалитет рода шљиве".

И на овај начин показује колико је родно Црниљево оставило трага у његовом животу.

Желећи да се врати ближе завичају запошљава се под уговором при Војсци Југославије. Одслужује војни рок и започиње рад у "Подгорки" као стручњак, у сектору примарне производње, од јуна 1994

ЗОРАН ИКОНИЋ

године.

Од тада стиче углед и поштовање свих, мештана и сељака из свих села, јер није било пољопривредног домаћинства којем је требала помоћ, а да га Зоран није обишао или помогао.

Оженивши се настањује се у Осечини и укључује у живот варошице. Постаје активан члан те заједнице и покушава да помогне колико је у моћи развоју спорта, најпре у кошаркашком клубу у Осечини, а потом и у фудбалском клубу у Горњем Црниљеву.

Политиком се није бавио, и није био члан ни једне партије, али је као сваки Србин био заинтересован за све што се у политици дешава, поштујући власт као вољу већине.

Бива мобилисан за време бомбардовања, где стиче нераздвојне пријатеље.

И баш кад је у животу могао да да највише и кад је требало да ствара, некако из потаје букну највећим

пожаром болест, коју воља, упорности врхунске медецине и огромна љубав и пожртвовање

породице нису могле да угасе.

Млади живот Зорана Иконића угасио се 29.01.2003 године, наком деветомесечне борбе. Када је последњи пут стигао кући синуло је сунце, када је из ње излазио падао је снег. Као да у раздобљу живота и смрти постоји само лепота.

У Горњем Црниљеву, на породичном гробљу подно два велика бора, као два обелиска, хиљаду људи испратило је на вечни починак Зорана Иконића.

62

За воћаре из Подгорине

РЕГРЕС ЗА САДНИЦЕ ШЉИВЕ

Домаћинства из ове општине, која поседују више од два хектара земљишта и важе за напредна у пољопривредној производњи, ако немају запослених или чланова са другим примањима већим од | три хиљаде динара месечно, под условом да имају млађих од 40 година који се баве земљорадњом, могу рачунати на 100

ТЕ у

садница шљива сорте "стенлеј", чачанска

родна" _или "чачанска рана", по симболичној цени од само 30 динара по комаду.

Према речима Живорада Бојчића, председника ИО, општина са 70 одсто регресира набавку укупно 5000 садница за своје подручје, и на овај начин, у сарадњи са Пољопривредним факултетом из Београда и расадником Радмиловац, жели да унапреди воћарство у овом крају, одавно познатом управо по гајењу и сушењу шљива и производњи ракије, као и по податку да је на овој територији својевремено регистровано преко милион стабала овог воће.

Комисија за доделу садница определила

се за следеће произвођаче:

- ГУЊАЦИ:

Златомир Глигорић, Никола Марковић,

Марко Бојичић, Љубомир Алексић, Живота

Симић, Горан Марковић.

- КОЊИЦ:

Александар Миросавић.

- СКАДАР:

Алимпија Ђокић, Милорад Ивковић.

- ЦАРИНА:

Данило Илић, Митар Марковић, Веселин

Обрадовић.

- ДРАГОДОЛ:

Живорад Јевтић, Миодраг Андрић, Драган

Плавшић.

- СИРДИЈА:

Сретен Марковић, Милан Петровић.

- БАСТАВ:

Миодраг Антонић, Слободан Симић.

- ОСЕЧИНА:

Велибор Матић, Велимир Миљковић, Иван

Алексић.

- БЕЛОТИЋ:

Драгутин Николић, Живота Николић,

Богдан Матић.

- ЛОПАТАЊ:

Ђорђе Јовић, Веран Поповић, Дарко

Анђелић, Живорад Тешић, Адам

Драгићевић.

- КОМИРИЋ:

Милан Ракић, Томислав Ђурић, Томислав

Радуловић, Слободан Мишић.

- БРАТАЧИЋ:

Милорад Марковић, Величко Марковић.

– ДРАГИЈЕВИЦА:

Живота Младеновић, Радислав Вилотић,

Драгиша Нинковић.

- ПЛУЖАЦ:

Бранислав Мијаиловић.

- ОСТРУЖАЊ:

Андрија Миловановић, Драган

Радовановић, Стојан Миловановић,

Боривој Арсеновић.

- ТУЂИН:

Слободан Томић, Миодраг Аћимовић.

- ГОРЊЕ ЦРНИЉЕВО:

Живојин Радовановић, Иван Степановић,

Златомир Иконић, Јанко Ивановић. с ДЕ.