Подгорац

12. јул 2004.

О новом роману Живана Ј. Грујичића :Љубав у смрт у Будиму"

Још на изворишту свог списатељског трајања својевољно одбегавши од свакојаких књижевних праваца и ушанчења, Живан Грујичић свесно је одабрао понајтежи међу путевима уметниковог битисања. Романом "Љубав и смрт у Будиму", дефинитивно је потврдио да се успешно отео и другој опасности - замци самозаточеништва и херметизма "оригиналности".

И због тога је ово дело, без сумње, његов најзрелији уметнички изданак, којим је још експлицитније омеђио сопствени литерарни забран.

Дакако, Грујичић нипошто не бежи од ослањања на горостасе националне кљижевности. Стога је немогуће заобићи поређење са атмосфером и вештином слојевитог грађења ликова за којима посеже Црњански у "Сеобама"

Управо зато и није потребна превелика кураж да се устврди како разрешење шифре пишчевог романсијерског умећа лежи у сасвим савладаној еквилибристици и способности истрајавања на средокраћи између наслага традиције и каткада неодољиво слаткастог изазова ефемерних трендова.

Не хајући одвећ за клишеизирану поделу по којој "Љубав и смрт у Будиму" спада у категорију историјског романа, · аутор тек као потку узима временски оквир друге половине петнаестог столећа.

Већ сасвим - и занатски и стваралачкисаздан Грујичић течно усклађује нужну фактографију са унутрашњом драмом

иван

ликова, целине претрпане обиљем топонимских и иних детаља са упечатљивим лирским пасажима.Његош Адош зато је подједнако убедљив као горљиви Витез Разбојник и када се предаје страстима са лепом Дубровкињом или плива у вртлогу сагрешења опчињен служавком Недом.

Грујичићев "фини трагизам ", непретенциозан и лишен патетике, потврђује писца који успева да се сериозно бави и најкрупнијим темама националне историје, без ударања у таламбасе или сламке псеудопатриотског запомагања за коју се хватају, неретко, литерате слабашног дара.

Уосталом, не окончава писац залуд овај роман суптилно изнијансираном мишљу о трошности бивствовања и човековог " вспоминанија".

на представљању свог романа у Неготину

А љубав Она једина претрајава, попут блеска у зачараном и нераскидивом кругу смрти.

У Будиму или другде... Велибор МАРЈАНОВИЋ

МОЈЕ... ЛО 5.1,2.Е

13

сЛодгораи, Завичајни писци

ЖИВКА КОЛАРИЋ ИЛКИЋ Грађани пореклом из Осечине и околине познати су углавном као вредни, честити и интелигентни људи. Међу њима има изузетно добрих економа, вредних и преданих радника, успешних стручњака различитих профила али и познатих спортиста, стваралаца у разним областима, истакнутих научних, културних и јавних личности. Међутим, о онима који живе ван родног краја, без обзира на посао којим се баве и резултате које остварују овде се обично недовољно зна.

Захваљујући књизи "Књижевна топографија Панчева" недавно смо били у прилици да се упознамо са једном нашом бившом суграђанком која се афирмисала, не само у послу којим се бавила већ и на плану књижевности. Реч је о Живки Коларић, рођеној 10. августа 1936. године у Комирићу, од оца Драгољуба и мајке Видосаве. Пошто је 27. новембра 1961. године склопила брак са Јованом Илкићем из Панчева и узела његово презиме, то је она сада Живка Илкић.

Своје школовање започела је у месту рођења а 1947. године наставила у Омољици код Панчева.Тамо је завршила и нижу гимназију а средњу библиотекарску школу у Београду. Одмах по завршетку средње школе још 1956. године добила је посао у Градској библиотеци у Панчеву, где је провела цео радни век. Радећи пуних четрдесет година обављала је све стручне послове у овој значајној установи културе, а неко време била је и вршилац дужности директора. Студирала је ванредно и завршила групу за српскохрватски језик И југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Поред свакодневног ангажовања на радном месту успешно се бавила, а надамо се да се и даље бави књижевним радом. Лепом књижевношћу бави се од младости али је касно почела да објављује. Прву збирку песама "Ружичасте магле" објавила је тек 1996. године. Познато је да има више рукописа различитих књижевних дела спремних за објављивање. Међу њима су и: књига поезије "Цвет магнолије", књига прозе "Сањам буђење" и роман "Жетва снова".

Рад и стваралаштво Живке Илкић нису могли остати незапажени, па је добила више похвала, награда и других јавних признања. За резултате остварене у области културе 1991. године добила је највише општинско признање "Златну жишку“ Две године касније добила је и републичку награду "Милорад Панић Суреп" коју својим најуспешнијим члановима додељује Заједница библиотекара

Србије. М РАДОЈЧИЋ

саговања