Подунавка Београд

ститаго, гкалостна. Сни. нои то знаду, бое се, да се опетг. ово старо преме не поврати, н зато се радун)ј да увенв нова, а не стара назтупа година.

ПРЕПИТАМШ РАЗНБ1 НАРОДА; (прсвод'К ст> Нрмсцкогђ). ЧовекЋ саио онда Царство ил' државу ■вого изобилугоћу бстивомЂ зна ценити. кад1> сакова, други народа у разиомЂ расположегмго (емлћ агивећи, види. Ту ћ« видиТи како гад10ств у препитанјго, кого ЕврОпеацЂ не иодноги у природи место има, и како науиа и нугк4 а претерати пасЋ мои;е, да оне ствари, кое •.у намт. саевимтз, докђ смо у изоби .11го бмЛи, фотивне бћ!ле, садт> вкусне и добре постану. Зужда е заиста она силна учителвка бмЛа, кон е човека принудила, да наигрознје испите учини, само да жн^отђ свои одржи. У Марок о кад'кадг> е велика нужда глади; тако се доДоги године 1780. случаи, да Су две године едно за другомг. силии ровви сКакаваца долазили, и све жетве напунили и опустошилин Кои ћ онда између народа зрно у ђубрету коибскОмђ или ДругОГЂ КакВОГЂ животногђ нераћтрошено иашао, радостно бм га одаиде извуко, и потрош ^ој а други бм му као срећномЂ за то завидјо. Каква веЛика гладЂ на бреж^ни Малабара и у разнммЂ предКлма аФриканскимЂ , макарЂ да е природа сваке производе имђ даровала, бмти мора, видити се лако одђ туда мозке, што родителћи свого лгобезну децу богатмма продаго, само да бм л' средства, с' коимђ бм се неколико недела противЂ смртие глади одбраиити могли, добили. Мунго ПаркЂ каже да е една госпа у Африки наилепше свое дете продала, да бм само за 40 дана животђ свои средствомв препиташн, издржала. Хеарне некји, кои е између млоги патна свои крозЂ предКле на Худсонсбаго прошо, преповеда, како често бедии 5идкиш,м у страшиу

гладЂ падаго. Они покаивише одђ дивлчине и неки игода живе, а како овм нестане, одма су у великои опасности. О нђ е бмо са 1ид1анцмма, кои су га пратили, више пута преморанЂ месо Бизама кое е с6огђ смрада нћговогЂ одђ св1го вообште нрезрено, ести. Више него едаредЂ, морали су читава два и три а кадЋ кадЂ и седамЂ даиа само о некимЂ агодицама, Мало воде, комаду старе коже, и изгорелвшЂ костима живитИ . У оваковммЂ случаевма наиопасн1е е то, што стомакЂ, кои е досадЂ приличн1е естиво имао, постане слабЂ тако, да никаква е.ла скувати не може, при кои одлакшаиго наивећи напони и терети слћдуго. У оваковммЂ землћ пред].лима гди човекЂ дивлачки и глупо живи, и гди старан! - . нЈ.гово не од11 труда и радиности нћгове, ио више одђ случан зависи, мора оскудоств трпити, ако природа свуда и у свему ше издашна, пакЂ и кадЂ бм тако бмло , опетЂ животђ човеч1и стои у опасности смртне глади. као што смо садЂ изђ вмшенабеденогБ о еднои госпи у АФрики примера, увИдили ; ерЂ управЂ Африка има млого веће иЗобил1е свакогЂ рода произ-« вода, пего и кои друга частв землћ. А. Ч. 0 >1 \ Ч К Н. (изб I. А. Ц. Ле'ра). На едноМЂј не далеко одђ Липске кава ^лћрскомЂ доб / Ју , бмла е една мачка , код е о СобитомЂ ићжнОсћу младо пиленце к " себи мо жио зато узела — да место , изгублћногЂ свогђ штенета , попуни . — Опа е то исто свуда по двору пратила и свагда друга животна подале ко одђ ићга терала и чувала га . Но шта е шштЂ паичудноватје да она одђ ове нћжности и при самомЂ узраштаго , кад -1. е сирћчЂ пиле , коко1ПЂ постало , ије Одусгала , но кадЂ бм се кокопЈи свабиле , да се нараие , онда 6б1 мачка стала међу иви и дотле другнча не бм дала ести н терала бм ш , докле годђ лгобимица н1> иа не бм се наела , пакЂ текЂ онда бм дозво лила и другима ести .