Подунавка Београд

Особитм глучаева и врло у очи надашћи има гди се мачке материнскомЂ лк»бов1Н) за пацовчиће заузму. Тако се пре 53. године у Лондону разгласи, да е едма мачка па селу читаво гнбиздо са 8 млади »ацовчића к' своима штеицмма донела, и тако ш верно као и свого штенадћ собственну оддоила, А у провинц^и Мариланду у сћверо-американскимЂ слободнммЂ државама, допесе, мачка некогљ Госнодина ГреенФилда, пацовчића нТ . нммћ 1итенадма , да се играк) с' нбимђ и да га цоеду. Неко време игралису се мачићи с малммЂ пацовчићемљ, а после тогђ упузе свн заедцо с нвиме у ло;ку, у ко10и тадо н остане , и одљ мачке свеедно као и мачићи буде доент>. Кадт> се то првми путЋ опази, изнесу се сви мачићц с' пацовчићемт> изђ ложе на полћ, а мачка унесе пацовчића тако предосторожно, као годђ и све свое мачиће опетЂ у логку; и тако колико су годљ пута страни, да то виде , долазили, толико е нута то исто случавало се. Шиода велика 1пто се бол1ј о томђ обстонтелству и обширН1е не зна, какво е слћдство после у обхождејпо мачке и пацовчића бџло, и гди е онђ остао.

СТАРИНА И МЛАДИћЂ. (изт> Кберсберга). ГеронЂ осамдесетолћтнми старацЂ седхо е предв вратм свое колебице и радовао се ведроесенћмЂ готру. Нћгово се око, часЂ на плави брегови с' кош се врова магле као жертве облацм дизале , часЂ на праунучадма нћговммЂ, смиравало. На ово дође еданЂ младићЂ из'1> града и почие се с' нвимђ разговарати, а кадЂ разуме за число нћговв! година, зачуди се нћговои крепкои старости и цветагоћемЂ изгледу, пакЂ запмта старину, шта е 011Ђ чин1о , те оваку крепоств и веселостБ у позднои есени живота ужива; на ово му ГеронЋ одговори: мои синко, то е као и свако благо, еданЂ дарЂ, кои с'вмше долази, о комђ се поквалити места немамо; но зато опетЂ можемо овде доле е' печимЂ заслужити, да га доб^емо.

По овммћ речмд дигне се старина н одведе странца овогђ у башту, гди му, вмсокобогата дрва са неоценћнммв плодомђ, погледомЂ кош се срдце весели , покаже. На кое му проговори старина: „Чудипгв ли се такођерЂ, да а садЂ плодђ дрва овм узкивамЂ ? видишђ мои смнко, ова самв а јоштђ у мо !ои младости засадш. Его, ту ти е таина мое веселе и богатоплодне старосги. '* МладићЂ разбере речи старине и к' срдцу 1и прЈЛми. А. Ч.

С м Ђ С И Ц Е.

БаснотворацЂ Езопђ идући едаредЂ крозп нћку варошв, сретне се сђ еднв1МЂ селлкомЂ, и после о 6 б!чногђ поздравлд упв!та селакЂ Езопа, за колико саати мо;ке отићи у едну варошБ, казавши му коа е. Путуи путниче, рекне му Езопћ. Л знамЂ и безЂ тебе, да ми валн путовати, ако ммслимђ тамо доћи; но кажи ми, л те пмтамЂ, за колико саати могу отићи. Путуи путниче , повтори рћчв Езопђ. Е, — садЂ видимђ , рекне селакЂ у себи, да е оваи човекЂ лудЋ, и тако пође далћ. ТекЂ што се е оваи одђ Езопа мало одмакао бмо, повикне Езопђ : .,Еи побратиме! — за два ћешЋ саата отићи тамо, кудЂ си наумт." Чудећи се путникЂ стане и запмта Езопа. „А одђ кудЂ садЂ знадешЂ, да ћу за два саатд отићи, а мало пре ниси ми мого казати, одговори му Езопђ, докђ не видимђ наипре, какви су ти кораклаи.'®

АндалкидЂ ЛакедемонацЂ прекоренЋ нћкимЂ АоинеКцемЂ, да су сви Лакедемонцм глупацм и простацм, одговори; Само цгго мм никакавЂ угуреузлукт> одђ Аеиненца непр1имисмо.

ВЈасЂ упв1танЋ, кон е смртв рђава? одговори: оиа, кого закони опредћлгого.