Подунавка Београд

6

коимђ 6б1 ми средствомЋ помогао, и каже ми, да за дооро иалази , опетћ и трећји рецептт. на б.иованћ дати, на кое му п одговоримљ: да аише апатекарски лекова пити иећу; ма зиао таки брезљ 1њб1 умрети , па то ће ми истбш Г. одговорити: ,,Н самг> вама , као своме брату добру родЂ, за то васт. соЈкалуемв и кажем-в вамЂ, да ни подђ кон начинЂ , то исто л1.карство, кое вамЂ е јошђ у трбуу не оставлате, ерђ иначе ће за взсћ хрђаво бмти." ПритомЂ уш>1та ме, будући самг, пре неколико дапа конзилјго зактевао, оће ли, да чиниду исту, и кога хоћу да зову, л му ка :кемЂ, мон е ;кела, да Г. СтеићЂ дође, и онђ дође ал' не дође вмшепоменутми ДокторЂ, и тако ннсу тан данЂ конзилјн) држали. Видећ1*и мене Г. СтеићЂ вко болугоћа, испмта ме, како самв у болестЂ пао, л му све по реду, као што сам1> у болестљ пао искажемЂ, и притомЂ замолимЂ, да му рецепте, што ми е Г. Мушицки преписивао, донесу , како бм мн сђ тимђ бр:ке и лакше помоћи могао; но онђ вехтене, и међутимђ иредпише ми некш лекЂ н наложи, како ћу га употребллвати, кое самв а, да бм здравл1. мое повратјо; као свето наблгодавао и употреблавао; ио како ми е после тогћ лека бмло, упра†казати не могу, ерЂ самљ забораВ10, теке кад' ми е речепвп"! Г. Стеићт, другји и трећ1и путЂ дошао, упмтамЂ га, лн)гу ли што ести, опђ ми дозволи да могу тинцоване лбуке, и то по мало ести, и то ми е одђ ночетка болованл, пакЂ до 18. дана прво ело бшло, а донде ништђ ми се ести, окромЂ бмстре супе дозволивало Н1е. Овако самћ а наисретије и наирадостнје за Сербћо дапе на већу тугу н жалостЂ мого, што и л участннкомЋ те обхце ^ радости бмти нисамБ могао, у кревету на смрти леЈкећи провео. Г. Стеићљ и самЂ доста . здравлћмЂ слабЂ , опетт, н1е дана пропустјо, кад' ме ие бм обишао. О нћ е, као што самБ иа ићговомЋ лицу познати могао, са свнмђ радЋ ми био помоћи, чииило ми се , да ћеду ие оне сладне н ободравагоће речи кђ здравлго повратити , ио све безЂ успћха остаие. Б дномђ у готру дође вмшепохвалКпми Г. СтеићЋ видити ме, но мени е оне ноћи наитеЈКже

бмло; пакЋ да ме н!е мати мол ситномђ солго, кои лекЂ сама знагоћи, ону поћ^ парила, како самг. у тешкимЋ мукама бмо, Богђ зиа бм л зору дочекао, но Богћ даде, те ми се и она у неволБИ деси ; ту ноћБ нроведемЂ у наивећимЂ мукама и осване.мЋ сћ поцрнћн &шћ устма, ногама и езикомЋ , видећи то Г. СтеићЂ врло се зачуди и рекне: „Шта е то браико ? то Н1е долко бмло, гоче ти лепо бјлше!' ; потомђ каЈке мо1ои матери, да по неке прашкове у Анатеку отиде, од' кои самБ и већЂ предЋ овима 12. попЈо бмо, но да 1и опетЂ употре6имђ ; при поласку запмтамЂ га, бмли што ести смео, опђ ми на то одговори; да све, што ми срце за.кели ести и пити, да едемЂ и П16МЂ. Чугоћн мати мон таи гласЂ, да ми се свашта допушта естн, бризне плакати, видећи, да два Доктпра иадамномЋ надежду, да ћу жипђ остати, изгубише, уплаши се она тако, да већЂ никакве иадежде н помоћн одђ лгодш 1пе очекивала, и сммсли напоследакЂ зовнути Свнп^еника, да ми молитву очита, пзкћ да ме сама некимЂ травама окупа и после, што ми Богђ и срећа да; на таи конацЋ пошл I. момче по Оца Вунћа, кои случаино покраи дућаиа прође и кђ мепи се уврати. Истми Г. ВуићЂ види мене ако разслаблКна, пакЂ ме упмта шта ме боле, и п му нешто одђ части искаЈкемЋ, » но већв самБ и говорити малакгао 6бш , ал онћ таки прнвиче да ме у ладнои води окупа, ерЋ да ћу морати умрети, ако то не употребнмЋ. Мати мон а и сви десивши се око мене доброЈкелателБИ мои, ни су му смели одма одобренћ дати, будућн имђ се са свнмђ опасно то видило, но речепми Г. ПарохЂ, како в Все1цедромЂ и Милостивомђ Оцу топлу молитву за јкивотћ и здравлћ мое послао, таки е своиски настао, да ме у ладнои води окупа, на кое самв се п драговолБно ако и полумрта†предао, па тако и мати и остали домаћи и осталн доброЈкелателђи мои склонивши се таки су ладиу воду у корито едно насули, и мене купали по сказиванго Г. Вуића еднако ту присутствовавшега за управлинћ како ћеду самномЂ у води, како ли после воде поступати. Како су ме дроица одђ првв« браћа и