Подунавка Београд

7

лр1нтелн мош у воду спуслили. свак!и су по едно иарче Фланера узели, и тако су ме чврсто н брзо трла , тимђ мокрнмЂ ФланеромЂ свудв по т1.лу донде, докле Г. Вуићх. н!е виД10, да в дпста, т. е. док' е све т1.ло поцрвенило као куванЋ ракЂ, и то е трлннћ на мени за то бмо употребт, да бм у мени полумртву јкивотђ , ватру и кр†пробуд10, као п1то се и збило, па почемЂ су ме тимђ ФлаперомЂ истрли, после су ме свр главе ладномЂ водомђ изђ едпог' сосуда одђ 8. ока полили свега , и потомђ у мокарЂ и ладанЂ чартап-ћ гола замотали, и сувимЂ обвили, ал' под' мене , по лежећииЂ ал!>инама едно ћебе, а свр' мене друго метиули, да бм се тако и брп>е и болћ сгрјло, пзкђ и по вр' ћебета натрпали су на мене више топли алвина. Леи«ан)ћи а крозЂ едну четвртЂ сата тако покривепЂ почнемсе угревати и Господинђ ОтацЂ Вуић -ћ едиако се у м010и соби бавјо, често ме упмткивагоћи: „Смиовче како е," л му одговоримЂ: „Фала Богу, добро! и онђ ми на то рече: " „Небои "е, када до сад' умро ииси, заиста у овои болђи и нећешЂ! „Само" окренувшн се матери мо10и рекне: „добро пазите на нћга, да садЂ не озебе, и соба да буде приличио топла, будући е зимнћ добај, па иадЂ повиче да му е под' алБинаша врућина, и да 1и на себи вмше трпити не моЈке, то онда све ово сђ нЈ.га скините, и у суве га и чисте кошулТ. обуцмте, да му лакше буде. И тако ћете га свакш данЂ у то исто доба, у кое сте га н данас-Б купали, купати, и сђ тимђ ће му кунанћмЂ дадна вода са†маразЂ и сву болм са срца нзвући, као што се истиномђ то све на мени И доказало после 5. дана, кад' су ме вмшепоменута мон браћа ладномЂ изђ бунара ФришконзвађеномЂ водомђ купали, н 6. данћ све су по свему т1.лу момђ као богинћ изишли чирићи, а по неки су 1ошђ топр†изилазили. СутраданЂ 10 шђ опазимЂ само у трбуу теготу, ербо самБ већ - 1» неколико дана запорЂ имао, да ни мокрити шесамв могао, а то лн наполћ нзлазити, нитн су ме они прашцм и лекови отворити моглп ; ал ми дође истмн Свештеникђ , и то чувшн одма клистирћ ладие воде

заповеди мн дати, и тако л до мало времена олакшамЂ и сво1ои утроби, а моприти 10 шђ немого никако, и то ми е особита мука бмла, но и ту ми брже Г. ВуићЂ наредн привити, и угрјнне освћгкавати на таино мКсто . . . при, вое, те до 5. сати за тимђ отвори мн се после и мокраћа. — Тако сам' се 12. дана купао, но не онако као први путЂ т. е. нн су ме више трлнли, већ' само ладномЂ водомђ одозго зглаве поливали. Болугоћи тако имао самг. срећу и честв, да ме е између прочи отличнм прјатели мо1и, н Господинђ Сима МилутниовићЂ Сараил1н посћт1о, пр!ателБскн ободравао, отечески миловао, и человћколгобиво срце свое мени авно показивао; оиђ ме е између купанл и сам -б собомЂ у мокру кошулго облач!о, и многе мн спроћу нЈ.говог' зван1л угодности чинјо , за ков му доволбно благодарити не могу , 1 ошђ ми е препоручивао, да купанћ ладно еднако употреблнвамЂ готро и нече, а између тог', да у вече кђ спаванго мокру кошулго и гаће облачимђ , а свр' тога суввш Фланерск1и ШлофлнкелЂ (копоранБ) н уитерцмгЂ (сукнене чакшире) кое самв по палогу нћговомЂ точно и сђ ползомђ употреблавао; притомЂ ми е лко препоручивао, да шбмђ, колико више могу чисту и тазе воду, а друго иикакво пиће нипошто а то мн е исто одма и Г. ПарохЂ ВуићЂ препоручивао, да ништа друго, кромћ чнсте ладне и тазе воде пе швмђ , н да ело, кое захтемЂ, по већои части слано, ладно, или млако употреблнвамЂ, а нвпошто врело, бмберио, папрено илн кисело. Ето тако радећи, ево ме Фала Богу са свимђ здрава и весела, као сђ нова одђ маике роћена; па коме драго буде, о свему се тому по насмпме нзвКстити, нека изволи кђ мени доћи, н ћу пгу радо све нзпричати паг .ђ да се зпа и мон :е свак' собомЂ дома чрезЂ домаћу челпдч. у такои, како и у свакои другои лћчивои болести помоћи, немо* рагоћ' молит' никога, до едног' само Бога. У Београду 21. Декемвр1а 1842. Н н к о л а П еиповибђ Собственвоцучнв'.