Подунавка Београд

12

ттачиномт, нитта не могу успт.ти, оида изведоше Патр1 - арха на средљ пјице, и почеше му претити, да ће га одма на нарчета изсћћи; ако не забрани да се воиска купи. — .,ИекЂ ■ живи мое отечестпо, оно е мени скуплћ, него мои животђ !" одговори Патр1архЂ тврдћгмђ гласомЂ и сђ наивећимЂ спокоистомђ . •— Саблћ полвске изсћкоше Пастмра Русске Цркве, но мачеви русски одмастише скоро крвв мученика. — 6рЂ мало за тбшђ К низђ Иожарск1И, предводителБ русске воиске разбЈе непрјителн , Поллке све у Москви побје, и такимђ начипомЂ освободи отечество одђ непр!лтелн. Пожарсти, и М инбинђ умрли су прћ две стотине година; но слава нглова с1а и садЂ, па ће 1 оштђ млого вћкова у срцу свакогв Русса счати ; и данЂ данашиБШ РуссЂ кадЂ чуе - . 9 ова два драга имена, срце му одђ радости заигра. Г. Л. 3,

ИАГРАДА БЛАГОСТИ (И зћ Кберсберга.) Года 1733 до 1740 владао е у предћлма полуострова Копакабаиа у Перу еданЂ шпанск1и ГувернерЂ, кои бедне Инд1*ннце н1е службама муч1о , нитђ обласћу гошо нити тврдо казнт , него е с' нвима као црнммЂ солгодма, човечески поступао. С овшмђ су и обраћени >у Христ1лнство Казики задоволг.ни бмли. Признателноств ова нћговм заслуга силно се кодђ Ш ји покаже тако, да кадЂ се е тео у свое отечество повратити, не имагоћи никаквм драгоцћност1и до онда скуплћни, да собомЂ понесе , као што су нћгови преодницш, гонећи 1 и на то да имђ скупе, чинили; само имђ речЂ преслови, да безЂ свзкогђ имућства одђ нђи у Шпан1го полази , премда е онђ могао то пре преправити, на кое му одма црноподанцм са овакомЂ утћхомЂ предстану рекавши ; да онђ само верне Инд1*ннце сђ Конопцмма преправи, пакЂ ћеду га у полђ ноћи на таково место водити, гди они ^акривено злато имаго, да оданде по волђи сво !О и колико оће, узме.

Гувернерт. преправи вернике свое; Казнки око полђ ноћи нађу се кодђ нћга , вежу му очи, одведу га странпутицама на потаино то место , гди неколико камена одвале, отворе подземими сводђ , одреше му очи , покажу му готово злато, и дозволе да узме колико му драго. Инд1ннцм на заповеств Гувернера комђ су при повратку до нћгове Палате очи опетЂ завезане бмле, нагрну злага, и у палати нћговои радостно му предаду. А. Ч.

С М Ћ С И Ц Е. 6дномђ суевћрномЂ човеку изгризу мћ1шеви гаће, а онђ поплашеиЂ одђ тога, упмта Катона, каково ће то предсказаше бмти ? Катонђ му на то одговори: што су ммшеви изгризли гаће , ту нема никаквогЂ предсказашн, но да су гаће когђ ммша угризле, онда бм бмло предсказаше. СократЂ упБ1танЂ, кои може таину у себи задржати ? одговори: онаи, кои и живђ углћнЂ на езмку може одржати. 0. ПетровићЂ. (Разсуди пре него што учинишЂ.) Погрешности понаивмше одђ неразсмотрености бмваго. Редко се погреши изђ знана а шштђ ређе изђ незнанн, но наивмше изђ иедостатка себи представллнн о каквои ствари, или изђ натеча. СократЂ е имао еданЂ обмчаи, кои се за примерЂ узети може. КадЂ се по обмчаго грчкомЂ у двизанго тела свогђ трчагоћи угрено, Н1е одма шо, кадЂ е кђ извору дошао, иего е наипре узео ако†еданЂ, пак' га водомђ полагано напун1о, и ту исту опетЂ полагано изруч10. Ово философђ оваи Н1е тога ради чиН10, што е шкодлбиво да врућЂ ше, но само и у обште зато, да се навикне, никакву желго пре удоволБити, докђ се на то времена не употреби, да се о ствари проммсли. А нигди оборителности толико не треба намЂ, колико у говору; одђ кудЂ е и истиина она пословица. ..Свагда се каемо што смо говорили, а нигда што смо ћутали. А. Ч.