Подунавка Београд

те, штогодб виде и чуго. И за ово имђ не може нико замбрити; ерх. каогодв што бм онаи отацЂ манитљ бмо, кои бн корео одрастногх> снна свогљ, заштЂ и онђ не говори странне езмке као и проча дћца, а овамо зна, да смнђ нћговЂ никакавЂ странљ бзмкђ у кући отца ше ни чуо; исто бн тако манитЂ бмо и онаи, кои бм зактевао одђ дћце, да зрело ммсле и умствуго. Како е то смешно ! Родителви оће, да су имђ дћца миролгобива, а овамо се они свакш Ј\а\п. нредЂ дћцомЂ псуго и протеруго; уче д !:.цу, да буду воздржателни, а овамо се сами даЕО видвти предЂ дћцомЂ пЈлни ; шале се несммсленно предЂ д^цомђ и разказуго несташлуке свое младосги , а овамо су прама дћцм строги и жестоко наказуго | наиневинни1и несташлукв; жале се предЂ дћцомђ иа радЂ и посао и назмвЗпо сретнмма I оне, кои не мораго ништа да раде , а овамо ј принуђаваго д], цу на прилћжан1е. Б дномђ рћч!10_, они предЂ д]'.цомђ сво 10 мђ дозволлваго себи све оно, з 6 огђ чега децу наказуго. бли се дакле чудитн , ако су дћца исто онако иеваллла као и РодителБИ ? И е ли праведно дћцу наказивати, кадЂ имђ сами Родителви тмсућама приликама даго, да се злу науче и навмкну. Родителви данашнћгЂ времена по већои части у томђ полажу цело воспиташе, што даго дћцу у школу, да млого науче и запамте. Но школа не трае васданЂ, већЂ три четмри часа преко данЂ. Дакле чимђ ће се занимати дћца осимђ школе? скитанћмЂ по сокацм и по полго, и собраш ,ен1емЂ са наиразвратнЈомЂ дћцомЂ! Како се мати радуе, кадЂ !Ои дћте оде на игру па га по васданЂ нема! Радуе се, да богме што га е исподђ свогђ надзираиЈа пустила, а неће да проммсли, какавЂ се тмме убитакЂ дћтету чини. Кромћ овм има Ј оштђ и грднЈи погрћшака, кое РодителЂи при воспитанпо дћце свое чиии. Они кадЂ су добро расположени , праштаго дћцм многа безчинства и несташлуке, а кадЂ 1и што неповолБно снађе, а они и за ма- I ленкостБ жестоко иаказуго. Ако е дошао заи- ! модавацЂ те иште свов паре , оида ти е ј * и отацЂ и мати свирћпмК зверћ прама дћцм.

6 ли дћте неотице разбило што, то му се не прашта; а кадЂ изђ злобе и пакости што поквари, остае безЂ бон. КадЂ дћте што скриви и признае свого кривицу, онда га 61 к»; а кадЂ скриви, а неће да призна, но се одапре, онда му праштаго. КадЂ се дћца за што моле своима Родителвима, ови неће да иш> желго испуне; а кадЂ ногама о патосЂ 6110 и криче одђ пакости, што имђ се неда шт» оћеду, онда се лепммЂ речма увћш,аваго. А наигоре е. кадЂ се Родителг.и пр ^ателго предЂ дћцомЂ СВ010МЂ жале, како су ова иесташпа, упорна своеволБна. Слћдства оваковогЂ воспита!ма есу печална и за Родителћ и за обштество и за отечество. Г. II.

Л10Б0ВБ КЂ ОТБЧЕСТВУ. Пре двћ стотине година, Полацн бнли су наивећи непрЈателБИ РуссЈе. Велика частв РуссЈе, и сама Москва бмла е већЂ подпала подђ властБ Полака, кои су вароши и села арали, и палили, а сђ Руссима безчеловћчно поступали. У оно време живаше у Новгороду нћк1и врло богатми касапинЂ, по имену Кузма М инбинђ. Оваи великЈи родолгобацЂ видећи свое отечество у такомЂ жалосномЂ станго, отиде у судЂ, и ави, да онђ све свое благо жертвуе на избавлен1б отечества, и одма зобнице са златомЂ и сребромЂ на кола те у судЂ. НћговомЂ примћру послћдуго млоги други имућни лгоди и родолгобцм, и такимЂ начиномђ скупе неброено благо у врло кратгЈО време. СадЂ дакле одма почну купити, искупе велику воиску. — Чугоћи међу тбшђ П олацн, да Русси купе воиску, увате, и уансе они ПастБфа, и главу Цркве Русске, старога, и добродћтелнога Патр^арха Ермогена, когђ су Русси иеобнчаИио лгобили, почитовали, и слушали. — Иолацн почеше наипре свашта обећавати, и сваковко уговарати, да онђ пише предводителБима Руса да не купе воиску; но благочестивми ПаствфТЈ 1пе хотј.о волго нбшву испунцти. КадЂ видоше Полпцм, да овммћ