Подунавка Београд

1

9

Да дочека свога Господара, Да га тамо давнопожелана У светилу поздравнтн може. Тако СрбчадЂ Тополн ездећу Довикуш старцБ! еа планина У радости суз'ма огрезнули : Чуите децо! не чу ли васт. ади, Србска манка кога е родила И Срсшемт. млекомЂ одоила, Тамо аидте ка Тополи цркви, ђе 'но леже блаженн останцв! Србскогљ отца КАРА 1)ОР1?А дична И 6ЛЕНЕ едномт. Србске манке, Тамо децо брзо корачанте, О дђ невена венце преправлиите, АЛЕКСАНДРА нашегт. Господара Сви у колу лепо дочекаите; Ето н^га, гди онт. тамо ездн, Да учини преблаа:енои сћви Миле маике, родителн славна По правилу православне цркве Спомен'5 светвш по дун;ностн дичнои. Девоичице песме попеваите И пастири свирке удешаите, Дође време миломђ Богу вала, Да процвета соколово гнниздо, Да Топола светило ужнва Кое Г нбоизи ђОРђЕ задоб^о; Дође време миломт. Вогу вала, Да слободу уживати смемо За ко!омт» в гин'о КАРА Ј)ОРђЕ; Дође време миломт. Богу вала, Да СрбЈд смћло душомЂ дише, Да не преза одт» граблБива вуна, Да с' не бон крвожедца евога. —• Опетт. душа блаженога ђОРђА Надт. СрбЈомЂ ево лебдн дично; У сБшу е она оживила, О нђ е сђ нама не боите се јарага. Онт. нект. иде стазомт. отца свога, Нека землБОмт. онт. гоначки влада, А мб1 само да смо нћму верни. Боже мил!и! на свему тн вала, Што е 416 отет' му се неће, Што I' за кога допасти му мора. А. Н.

РОДИТЕЛБИМА. Нема за Родител!. драгоцћишегБ на свету блага, него иадЂ виде, да су д1.ца шЛова здраиа, весела :г добра; а нема напроги†тегке и

горчје жалости за нљи, пегљ кадт. су имђ деца болешлБива, дурлвива, поиварена. И премда млоге причине одспола могу нагубно д1.иствоватн нако на тћлесно тако и на душевно расположенје дТ.це; опетт. зато вализнати; да и сами Родителви могу бмти виновницел и тБлеснм и душевнБ! недостатака свое рођене дћце. Зарт. нећемо окривити Родител!., што долазе на светт, деца са запатиомт. разнБ! болестји ? Зарв не грћше, што сами будући иечисти покварену свого крвв сообштаваго будућемт. младенцу? РодителБИ свагда рађаго дкцу себи подобну. И мозакЂ и крвБ, и кости и тћло, све то получаваго дћца одђ Родитела. Ако су дакле Роднтелви кварни, то ће иеизбћжно и плодђ нбјовђ тана†бмти. Ако су РодителБи ггЉвлбиви , своенравни, упорни, плотоугодницм , крадлБивцм , глуни, то ће, по свеДочанству искуства и породЂ нб10вђ тана†бглти. А шта ће мо да кагкемо о ФИзическомЂ воспитан1*го, колино само оно здравлго д!.це шкоди. Та оно е главант. узрокЂ преране смрти малолћтне дћце. Али шта ћемо, кадЂ лгоди волу старогЂ обћмаа дрзкати се. Обмчаи предака влада неограничено, и мучно га се отрести. бдва коме на умЂ пада, да се уЉта: да ли бм болћ бмло децу другч!*е воспитавати, негЂ што е облшаи, или иегЂ што е онђ воспитанЂ. По кућама свуда се држе старогЂ наслћдственногЂ механизма. — Тако су мене мои РодителБи воспитали, па тако ћу и а мого дћцу. — Лажно ово, на древности почивагоће ммшленћ тако е ако сђ лгоДма завладало, да га ни наИзрел^и совћти не могу у томђ поколебати. Породилћ, бабице, доикинћ не бн за животђ оставиле нћке празне, на давиашности основане обмчае, тврде будући у томђ предразсуђенио, да што е преемнически сђ матере на матерБ прешло, да то мора бмти добро и свето. И будући да дћца као дћца не умеду правилно ни ммслити ни судити, дакле ни разумно дћлати, то е неизбћжно, да мораго другоме подражавати, па зато тако вћрпо и паи-