Подунавка Београд

лагко бмло погодити, да е типографска по. грћшка мћсто ,.регци к , сћ тимх > лакше, што е ова Ода печатана бнла већт. еданпутЂ испре безЂ ове погрћшке. 35. „А зашто ние празднство видш? стр. 67." Зато, што одт> 1812. до 1818. за шестг. година , како е у ШишатовацтЈ изћ двора Митрополитска отишао, ние на празднство долаз1о. А долазш ние зато, што е презренљ 6 бш , слћдователно небб! га МитрополитЂ радо вид1о. 36.. ,,Шта е 6б1 ЛО у Земуну да се каже нсно стр. 69." У Оди доста е речено, да е више и опредКлителнЈе, кварило бм можда внутренн) цГ.ну. Кадљ е одђ царства налогг. изданЂ, да се мртви поклапаго 1811. год. онда су се Земунцм извршенго тога налога лко противили, тога ради е самт. МитрополитЋ дошао у Земунт., те е Земунце мирјо, скланно, и совћтовао, да се Царскои заповБсти повинуго и покораваго. 37. „Труди изчезнутљ вси стр. 71. а на стр. 134. и 145. другач1в говори.,, Труди у Шишатовцу и око Шишатовца чинћни изчезнутће; ерт. се ти состое у зиданго ракиџинице, оправллшо кел1н, качаре, и правлћнго катарке, кое се сђ временомт. порушава; то ние кадро одолћти к р о н у (времену) , као што додае. Но мол поживетв са родо^ме", каже. Дакле они су труди за време, а п1.спа за вћчностт.; слЈјдователно овде се они труди узимаго у смотрешго производа' умнм, душевнм, пћснословнм. — А на стр. 134. и 145. кагке, да ће и они труди врло дуго транти, наравно по сво10и вредиости, не у отношен1ГО на пћсне нћгове. 38. „Опасиостг. грозитт. Сербскои обители; какова ? Кои е то бмо врагт. несносеит. ? стр. 113." Опасноств грози, што е дугв учинјо, те опралпо манастмрт., прав^о ракнџиницу, качару, катарку, а године не приватиле, ледт. В1нограде потукао, шлћиве озебле, па дугт, остао неодуженЂ. Ето опасности. А врагЂ иесносант. у манаствфу, то е бмо Партен1е са своимт. друЈкствомт., кои е устао противт. нћга са тужбама и секатуромт.. Ето врага иесиосна, кога е радЂ бмо нзгнати.

39. „Умболди, безт. сумнК АлександерЂ У мболдЂипр. 125."— Епо на стр. 219. у примћчашнма самЂ Сачинителв подђ 4, каже, да разумКва Александра Умболда, кои е прошао Америку и намЉрава посћтити Инд^го. 40. ' „Чти Делилп 125. Шта е то? "— Ено на стр. 219- у примћчашама самЂ СачинителБ каже, шта е, назначивши подђ 5, ДелилБ (0е1Ше) славнми ФранцускШ П1ита. Зд1. подразумћваетсн сочинеше его : 1и јша^та^оп, роете раг Јас ^иез Бе1Ше II. ебШоп 2 \ о1. а Рапз. Изђ овога се види, да Г. 1оанновићв ш'е ни читао честито примћчашд, а каже да су недостаточна. 41. „ШишатовацЂ, е'ли убожаиппи во Фрушкои гор!'. по Реметћ? стр. 145." Ово е разумително, шта Поета каже; но сумнн се диже, е'ли оит. истину казао; дакле се дира у внутренго вредпоћу , о коти овде ние речБ; премда вредноћи внутренБои чишта сметало пебм, башЂ да бм сами рачуни манастмрски са числама и противЂ ув1.ренн нћговога што доказали. Убожество е относително. Где су велике потребе, ако ће приходЂ и повеђ1и бмти, па ако потребама неодговара, може веће убожество бмти, него другде, где е приходЂ поманши, али и потребе тако мале, да онаВ овшма одговара. 42. „СтТ .ни вћгцатЂ будутт. тму лТ.тђ; шта ће вТ.шати, и е ли тако? стр. 145." И ово се разуме , него се пориче истина , дакле внутрена вредноћа дира, о коти овдТ. ние реч&. А шта ће вТ >1цати, и колико дуго, већБ е горе напоменуто. 43. „Какове су то тажке борбе одт. деснтб лТ.тђ суп;аго ЛукЈана? стр. 150." За десетЂ годииа, како е у манастмру Шишатовцу, искусЈо е тежке борбе. Ко е у манастмру настоателБ бмо, па су се противв нћга калуђери дизали, онаи ће добро знати, какове су то тежке борбе, сћ калуђерима се своима терати, а сђ нБима за едномЂ трапезомЂ као са браћомЂ ести. 44. „Зашто ни1фи пТ.вецт»? стр. 151." Зато, што е имао манћ него ништа; ерЂ ц