Подунавка Београд

СтарогЂ већЂ искушаногт. прЈатела позваешх., новогђ морашЋ текљ изкушавати. Иностранца треба да поштуемо , али не обожавателБи нћговм ммслхи, и подражателви нћговм обћ!чаа да будемо. Онт. е нашу домовину себи изабрао, то некљ онт. и обшчае наше домовине штуе и ц1.ни. Овако треба да се влада младићЂ са иностранцемт.. Горе теби, Отче на небу! сви дижу руке, пуни дћтинске лгобави ! Тм све лгобишт. , у К01ои годђ землви они зкивили, и кое годг. вћре бмли. — Мени неће нико бмти странљ, осимђ оногт., кои е теби странЂ; мени неће нико странЂ бмти, осимђ оногђ, кои свое дужности и добродћтелБИ избћгава , — а ко свету твого волго, добро, чини, таи е мои братЂ; томе и ширимЂ руке на краткомЂ овомђ по землви путованго као лгобезномЂ путнику, кои у вћчностБ тежи. — Та нисмо ли мб1 овде доле сви иностранцн? Ние л' свјго насЂ права домовина тамо горе ? ђ. П.

ЛАЖБ И СЛЂДСТВА НЂНА. (Ст> грчкогтв.) ЛажБ се е далеко разпространила. Гражданствуе на шнцм, обмтава по дућанима, улази у куће простака , улази у дворове Царске и други Великаша, наоди се и у Судовима; гдигодђ станешЂ, ето и лажи. ЛажБ нзађе изђ уста едногЂ, а допре до иладу. ЛажБ говори се, пише се, печата се, чита се, изђ вароши у варошБ иде, и по цћлои вселеннои путуе. Дакле ко може описати и испричати какова и колика зла причинлва лажБ ? Она шкоди говорећемЂ го, и пагубу приноси слушагоћемЂ го. Кои лаже, таи бмва » презренЂ , безчестанЂ, подозрителанљ, иште у занмЂ } но нико му неда; обећава свашта и све, ал' никогђ немоЈке на то да склони ; пише облигацје, ал' се свакш о нБима сумнн. И истину ако кои путЂ рекне лажа, опетЂ му нико невћруе. ЛажБ упропашћуе вмше пута'

цћле градове, и у силнбшђ царствама што е доле, горе обрће; прЈнтелБима своимђ непрштелв бмва, потреса сродства, раздваа бракове; лзжб упропашћуе све. 0. ПетровићЂ.

СПНСАТЕЛ БСТВО У ХННН. У Хини, кон наравно у цивнлизацш ико е заостала, заузимаго списателБи сасвимЂ друго мћсто, него у Европи; ерЂ Хинезки списателБи сачиннваго наивмшу классу грађанства. У едномЂ ЕнглезкомЂ дћлу: „Теп 1ћоизапс! 1ћш§-8 ге1а1Ј11§- 1о Сћјпа е1с., ћу В. 1>. Бап^' Доп", (хилнду ствари у одношенЈго на Хину и т. д. одђ Б. Л. Лангдора) говори се о томђ: „У провиншнма сваке године, а у Пекингу сваке три године држе се испмти, на кои се множина честолгобивм наученика скупи. На ове испмте може сваши доћи , осимђ прости служителн , нБ10ве дћце, унука, нижи полицаинм званичника и позоричника. Садашнн династјн, кол се ико труди, да сталну воиску задржи, завела е и међу воинике, подобне испнте и наслове. Читаво царство е еданЂ велиши университетЂ; ко срећно крозЂ многе потребне испвЈте прође , буде одликованЂ. Дае му се частБ на трошакЂ народа; нћгово име и побћда разнесе се по свои землБИ, нћму се ласка, и онђ е способанЂ за свако зваше , кое владаоцЂ дати може. Наиучен1и дижу се на наивмше степене кнБижевногЂ достоинства, као на ХанЂ-линЂ , на членство народногЂ коллепума. 14,000. грађански* мандарина' сви су, готово безЂ изузетка ћеаих евргИз—добре душе — наиболБи наученици у царству. Членови наивмшегЂ кнБижевногЂ достоинства могу на капи носити извћстнни бћлми каменЂ. Талеитт. е у Хини у наивећемЂ уваженјго, сви други наслови, сва друга званш и т. д. у сравнћн110 са овимђ ништа су. Хинези много читаго, и брои Хинезски кнБига знатанЋ е. У истор1и, б10граФ1и , драми , поез1и, роману никакве оскудице нема на списан1ама. Хинезка та!еНа шесћса — лћкар1н — голема е осамдесетЂ частш. Врло много има такођерЂ и штати-