Подунавка Београд

ШКОЛБ И КНБИЖЕСТВО. Школе и кнвижество у врло теснои су свези. Као што лађа међу стђнама изљ рћке дижућима се , или по биату и песку мало или нимало бродити неможе, тако и иародно кнБижество, неимаи )ћи у помоћи народне школе, никуд -Б отићи неће. Што е риби вода, што човеку ваздухЂ , то су у кнвижеству народне школе, безљ кои оно пасти и погинутн мора. Свакји СрблБИНЋ увиђа велику потребу нравственБ1, поучителнш , занатл1иски, енонолииски и други тако званш народмм кнБига, коима бм се срце народа облагорођавало , потребне и полезне науке по народу разпростирале, а тако душевно и т,&лесно блаео иарода подупирало. Али да такове кнБиге до народа дођу, да на срце и душу народа дћиствуго, и желаем1>1и плодђ принесу — то мора пр^е народљ у школама преправлћнЂ бмти, да кнБиге такове, народнммБ езшкомБ писане , сб ползомб и радо чита, и да истине, кое су у нБима излажу, узнати може : ние ли тако преправлћнБ , кнћиге разумети неће, и нимало или вр .10 мало нБима ће се хаснити. На узоранои текБ нбиви питоио сћме кл1и ! -— Буде ли пакБ народБушколи ка«о вала преправлћнБ , то ће ласно кнбигу умомБ схватити, правила, кон се у нбоВ излажу, а тичу се нћговогБ живота, мудро употребити. Овимб се само начиноМБ просвћштен!б народа утемелнва! Овде дакле можемо слободпо сб МонтекуломБ узвикнути : „ Потребне су намв три ствари: народне школе, пакв народне школе, и оггетв народне школе ." Да народне школе , и то у правомБ смшслу народне, у коима е наставлћш'е народпои цћли сходно! —- Кодб насБ у СрбЈи одб скора су се текБ започеле школе заводити; зато мшслнмб, да вала одма сб почетка у нби увести учевну систему изображенш евронеиски езшка. 6рБ у време кадБ се добро сћме посће, благовремено ће и добарБ плодб принети. У народнимб школама , гдћ се мужка и женска дТ .чнца васпитаваш , нека се уче кнБите само на матернћмБ езБшу , а свакога другогБ езшка и исти иачални основи удале. Тимб начиномБ у младе дане , као наиприкладше доба, улитћемо

и пробудити у дћци нашои и лгобавБ кђ народу, и свему ономе , што као народно разумЂ одобрава. „Што лгатерн(,ил1б е.•зв/.колш" говори АмерлиигБ ,, у уво аазвони , гито оди срца ка срцу иде, што е наравб установила, то в$руи да се срца наиболА прилса , и наибржв расти и илодб доносиНо ма како красно устроене шкоие безг користи ће бшти, ако мш дћцу нашу у нби неузишлћмо. ДухБ времена виче и позива Срблћ, да се изб мрака незнанства и слабости дигну и просвћте, то ће рећи : да срећу и благостанћ свое укрћпе. Али мш до тога никада доћи нећемо, ако се о свомб изображешго старали небудемо; ербо е изображеше онаи изворБ, нзб кога различити потоци народногБ живота изтичу. Мш смо засадБ шштб прости, али кб науцн и ученго имамо велику склоностб и лакостб , Србскш езшкБ у богатству и сладости ни едномБ одб европеиски езшка неуступа^ али му оскудћва достаточно развиће, да се сб изображенимБ езшцима споредити може. Мудро и народолгобиво правителство наше, кб развићу езшка и образованго народа, свуда по отечеству настои завести школе , кое су иароду, као хлћбу со, потребне; зато бш зарБ грћхБ кб небу вап1гоћ|и бшо, кадв и поредБ наравне учеин лакости, и поредБ толики средства небм прилћжно у школе ишли, и тамо се за будуће уздржателћ премилогБ, драгоцћномБ крвлго отаца наши изкуплћногБ, отечества и народне слободе изображавали ? Сваши родителБ, ако жели, као што иаравно мора, да му сннови што више одб нћга знаго , нека ш охотно и м&рлБиво у школу шалћ, па ће онда весело предБ небесногб отца ступити сб рћчма : Сб АЗЋ И Д "ЕТИ МОА, АЖ5 МИ ДДЛ2 6СИ. (Конацт. сл &ду 0 ) • ■ НЂМАЧКА СВЕЗА. (ПродуженЈв) Аустр1а у скупштини предсћдава. Свашб членБ има слободу , предложешн чинити и у претресанћ доводити , а предсћдавагоћш обвезуе се , такова у опредћлћно време скупштини саобштити, да се о нБима савћтуе. А кадљ