Подунавка Београд

купатн се, па , заставши све илиџе заузете, нриступимт. кђ вдномљ столу, за коимђ е 1ованЂ КорманЂ , онда тамо меанцјн и надзмрателв илиџе бшвппн , сћд10. Текљ што самв кодђ н!.га сћо, продужи Корманћ свои разговорљ слћдугоћимЂ рћчма: „Кожарницу (разуиева ондашнго Крагуевачку) тако самв лепо у редЂ поставш, и послове израђивати зачео бмо , да су се сви томљ добромљ успћху радовали , и мене тако пазили и почитовали, да бм савршено задоволанЂ бмти могао , само, да ми е плата мало већа бмла ; но та е тако малена бмла, да поредЂ све мое велике штеднћ, едва самБ си потребе задоволавао. Желн давле станћ мое поболшати и будућностБ обезбћдити , побудила ме е , да молимђ, да ми се плата повмси, па[немогавши то одђ надлежателства могђ до 6 б 1 тн , обратимЂ се , по упутствио истога, на самогЂ Кннза. ПочемЂ дакле Кннзу Милошу лично предстанемЂ , и молбу мого сђ наивећомЂ покорносћу и учтивосћу изразимЂ , погледи ме Кннзђ врло лгобезно, и, безЂ да ми што одговори, рекне онима, кои су око нћга бмли, нанумћреншмЂ глзсомђ : „ Водите еа, и подаите Л1у већу плату ." Незнагоћи л шта то значи, пођемЂ кђ нћму, да му скутЂ полгобимЂ , и СЂ тимђ се оЏрОСТИМЂ, но служителБи, коима бћ !иху пиштолби и велики ножеви за полсђ позадевани, недопусте ми сђ мћста се маћи, него навале на мене тако', као да бм ме хтели џелату предати. То нечаино нападанћ онн суровм и грубн лгодш толико ме е збунило , да самБ готово изванЂ себе бмо, и да нисамБ знао, шта се самномЂ ради , и куда ме вуку ; толико само знамЂ, да самн доле свалћнЂ и батинама дотле б!енЂ бћт, докђ се нБима самима ние допало да престаиу. ПочемЂ су ме бнти оканули се, одведу ме у затворЋ , гди п текЂ кђ себи дођемЂ, и мого несрећу, кон ме е постигла, савршено увидимЂ. НезнамЂ шта ме е већма мучило; ил' бола удараца, или боли срца? Поммшлаи : ко сдмб ? како самБ воспмтанЂ? и П1та самБ дожив1о ? срце ми в парао; а поммшлни да е честЂ мон повређена, да самБ а, као кралћвске вароши грађанинг. и маисторЂ,

батинама 61'енЂ , и нвно обезчесћенЂ, и да ме подсмћи и поруга у свћту чека, побуд1*о е у мени желго , да себе уб^емЂ. И н бн заиста онде у затвору животђ окончао бно , да совћтникЂ 1окса у таи махЂ кђ мени недође, и дошавши стане ме подсмћвателно пнтати: п ЏЈвабо, осокешк већу плату ? " Па почемЂ му одговоримЂ: да садЂ никакву нећу, и да ћу у Аустрјго натрагЂ да се вратимЂ , то онђ лви Кназу Милошу, а Кннзђ Милошђ повиче да ми се одма пасошЂ даде. На ту нћгову заповћстБ потрче нћгови служителБи, и мене на ново на мћсто , гди су ме пре тукли, одвуку. Н самБ се садЂ мол!о, моимђ правомЂ , као странни поданикЂ, бран1о, и да ћу се цару моме тужити, претш, но Кннзђ е на све то равнодушно одговорш: „Подаите ввс н^лсу, ла некв му н&гова цари вади ." Слћдугоћи дакле тирани нћговомЂ нечовечномЂ налогу, тако ме изпреб1нху , да нисамБ се самЂ сђ мћста маћи могао, и едва самБ туђомЂ помоћу до мое постелћ доведенЂ бно. СадЂ се текЂ тћлесна бола сђ душевномЂ сагози, и мене у тежку болестБ баци; но Кндзђ ме ни нго на миру преболети ние оставт, већЂ ме онако болна приволи , да у Канцеларјго одемЂ и актЂ, кои е гласјо: да самБ н сђ нћговнмЂ поступанћмЂ задоволннЂ, и да ништа одђ нћга тражити нећу, подпишемљ." Ове последнћ рћчи КорманЂ е одвећЂ лагано нзговорјо, и дубоко узданувши на едаштутЂ ућутао ; у лицу е као крпа бледЂ постао, и цћлнмЂ тћломЂ тако дрктати почео, да смо се мн за нћгово здравлћ поплашили бкли, но скоро е кђ себи дошао, ал' е тако слабЂ б&10, да е морао у постелго лећи. После тога састано сачБ се више пута сђ нБиме , но никада нисамБ покушао навести га, да повћстБ свого продужи , будући ми е агена нћгова казала, да споменЂ тогђ несрећногЂ догаћаа велико упечатлћнћ на нћгову душу чини, и да онђ свагда, кадгодЂ по несрећи коме то прича, одболовати мора. Далћ што се на нћму особнто примћтити могло, бвтло е то, да е самоћу лгобт, и да е више пута започетни разговорЂ прекидао, и изђ дружтва безЂ „сђ Богомђ остаи" одлазш, и свагда намргођенЂ и замћпилћнЂ бно. Д и м и т р 1 е СтанимировићЂ.