Подунавка Београд

78

II Р АБИТ ЕЛ СТВ 0 У АУСТР1И. (Изт> Бадбш) Правителство овога царства истина у иоединимЂ областима , изђ кои се састои, доста е различито; али у обште е више или манћ неоеранигено лшнархшспо , изузимашћи У нгарску са Славонјом-ћ ч Хрватскомт. и ЕрделвомЋ, гдћ е оеранигено моиирхшско. У Унгарсппи, по тамошнћмЂ уставу, свештенство, ииемство, кралћвске вароши, нћке варошице и привилегирате корпорац!е саставлнго народв , чшмђ правама принадлежи изборљ прала у сиучаго кад-в изумре владагоћа дииаст1н, законотворство у споразумлЉнхго са кралћмЂ, и опредћлћн1е даждбине за д^ету, коа се сваке три године драш у Пожуну. КралБ има право ратЂ водити и мирт. заклгочавати, племићску инсуррекцхго скуплати, али сваку изванредну дангдбину мора Д1ета одобрити. Нико неможе лвно зван1е одправлати, ако ние рођент> Унгаринт., или урођеникЂ. Правлћн1е у Ерделго неразликуе се башЂ особито одт> УигарскогЋ, такођерљ и у Славонш и Хрватскои, гдћ владаго и стари муниципални закони. Напротивљ краииа има одт> осталш областјк у свему различито правлћше, и управо е воена населбина, кол сасвимт> и едино одђ придворногЂ военогт. сов1>та зависи. Наипосле ^ оштб примћтити вала, да женскји полђ ние одђ наслћдјл престола изклгоченЂ, ако царЂ безЂ мужкогЂ чеда умре. КИБИЖЕВНА И 3 В Ђ С Т I И. Прееледв зелсл(,с-и државописнкш Еуропе. Ода Аћилш Павлетића. Ђ■Загребу, тискомв кр. тгрив, илирске народне тискарне Дра.. Л/одевита Гал. 1843. (ЛатинскимЂ словџма.) На 4-тини, VIII стр. XIX таблица. (Конацт,) Што се примћчаши о државама, иа краго сваке таблице ставлћнм, тиче, чудно намЂ долази, да е Г. .списателв савршен1е и основаше н. пр. о Белг1анскои и о свима другимЂ удалК-

нимђ државама , а о Сербји, кон му е у комшилуку, и у ко10и н 1> говђ родЂ живи и влада, оиако неистинито и безЂ свакогЂ темелн писати могао. „Серб1л," вели онђ , „кон подђ царомЂ СтћпаномЂ ДушаномЂ С илнммђ (1336) наивБшпи ступанБ свое силе достигну, изгубила е свого самосталиостБ по издаи и неслоеи свои СБшова на К осокомђ полго г . 1389, и едва у наиновјн времена послужила е срећа народу" ослободити се „али не посве, будући да 1 оштб плаћати мора Турскому цару харача 16 мил. шнстра (1.523,809 Фр. ср.)" Далћ: „ О симђ харача мора дати у време рата 12,000 мом." Оваке грдне погрћшке тежко се штатистику опростити могу. Мб1 се овде нећемо пуштати у исторшско претресанћ народа СрбскогЂ, т. е. како е онђ на Косову пао, дал по издаи и неслоеи , ил' по наелости, слабоп и изнемоелои сили своГои , и ели онђ подђ Карађорђемљ проти†Турака или дахш и зулулсћара, што добро разликовати вала, воевао: све то оставлнмо мб1 богинБи истор!е, да намЂ она вћрно и беспристрастно обћлодани; но то само примћчавамо, — и иеможемо никако докучити , изђ когђ е извора Г. списателБ поцргпо : да Сербпг плаћа „харача Турскому цару 16,000,000 гроша (1,523,809 Фр. ср.)," и осимђ тога да „у време рата 12,000 момака" у помоћБ дае? Мб! можемо свакога основапо увћрити, да Серб|д Порти, као своме суверену, иеплаћа више данка до само 2,300.000 гроша чарш1иски, што по данашнћмЂ течаго новаца износи 191,666 Фр. и 40 кр. ср. (дакле 13,703.000 гр. или 1,332,142 Фр. 20 кр. ср. манћ, него што реченБш Г. списателв у своме дћлу наводи); а у време рата Серб1а Порти не само никакву помоћБ недае , него е шштб Порта дужна Сербпо, као свого покраину, кадЂ 6б1 го непр1»телБ напао , бранити. Прво, т. е. да Серб1и Порти воене помоћи недае, могао е Г. [списателБ дознати изђ Мехмед - А лшногђ , а и садЂ изђ Перс1искогЂ рата, гдћ ни едногЂ Србскогљ воиника небмнше, а помоћи е Порта требала, кого е одђ други држава искала и добнла. 0 свему пакЂ, као и о томђ , да Серб1л осимт> Митрополита има три Владике , да она истина