Подунавка Београд

82

А предљ боемљ при Прусс-конмш-брегу; „Та кад'Б пастБфЋ едног' Сербсва стадца, Над' ОсманствоиЋ торжествув ммшцомг., Да побћде и Французи Пруссе И нвихове помоћнике Руссе!" Тако' и. бБ1 нБима истог' пута, Не разб-ћнни, али уЗ'б1бнни, Бонапарта за цара признаше " Одђ Франц!е и одт. Италш, Од[, наилћпше землћ Европеиске. Колнк' ли си о Херб-КАРАђОРђЕ ! .. . ! Крст -б кад' свои си, свогб и Н)ду им'о ! !—! С вимђ си собомт. жертвовосе маицБ!, Сладкои маицБ! Сербина землБицБ!, Ко' ни едант. свје СБ1на нкнБ1, Одт> зачеди првог' Серб-Славена, Тер' до краинБШ родов' и племена, ПакБ наипосле на крилу !ои умро, И ЗеМЛБНЦБ! дуг-Б вратјо сродион, Да му гробомт, туђасе недичи. НЈе тебе, КАРАђОРђК Сербе, Н1е тебе Милошб властолшбнБ1и Чрезт, Вуицу погубити дао, Него себе и Вуицу свога, Убили се они занмично, На све в-ћке погрдилрс' оба, С тб 1 Д ђ , и укорт., и освету боаао Родт, н пород -б нбинћ ће опажатн, Хрђа ће 1и 6 б 1ТН за жнвота, Св1етЋ ће нмт. тавннца бивагн, А животн каштнга времевска, Док-б и за гробЂ пресадисе шт, нБима, Г>резсм'ртоват' у адског' престола, У вћчноме опцо сумпорноме — . Ама МилоигБ лукавствомЋ презнатнБ|И, Сатану е циглогт. обрадово, А доспћвшн ђе онт. владка тамо: Та сатаиа негда зарат1о Своме творцу и своему Вогу, Што г' даницомт. свог' поставћ свћ#а, Тек' да неће одт. Бога престолћ, Да по своти самЂ богуе волби; Ал* оић пако савт. уздиже на нб 'га, Но и тим' се онђ ие помогао,| Свемогућш цнгл1елЂ тренуткомт. Сакрушн га, пакт. стропошта озго, Изт. вБ1сине у ада мрачине, ђено нигда ништа не допира, Ни лучт. свћта, ни иукт. проклета, Онђ пред 'рзлБ1и, ту дас' мучп смрзлми, До пазуха у леду вћчноме, И то само до промћне волкне С вогђ икога рода пакленнога,

Ил' одлтода неког' земалкскога; По замћнит' и заступнт' волбно БашЂ Сатану, и нћгову муку, Тко ће игда за св1 - ести свое !.. . ? Бб1т ' мор'о 6 бг одђ Сатане горш, И одђ нћга и одђ свег' му пакла, Оли баремЂ наиналичнш на 1љ'га; Ал' га Милошђ Обренбеговићу Сад' постиже, садЂ и превазиђе, Замћнн га, на мћсто му снђе, У дио бездне свекромћшн-ћ тмуше, ВрагомЂ поста†свог' истога Србства, Отрова†га свим' смртнима грћсма, РатЂ отвори†свему човечноме, И там' себе да мукам' наслађа, У рукама по брата држећи, А у зубма свого исту маику, Нго жваћући, а браћу жмпоћи Одђ в!ека те до краи вћчности, Докле л' паче и нћг' тко промћии, Ако могне нгдас' итко наћи, Да му 1' раваиЂ нли барЂ прнлнчанБ Ал' Сатана оздо изронивши Изђ вћчита леда и м'ртвила, Сам'се сћда на ненадно мћсто, А на сНое мћдено престол-ћ, Пак се даде одсвуд' подкадити Свег' свог' царства жаромЂ н пожаромЂ, Свакимт, ндомђ н чрсзмћрнимЂ смрадомЂ, ПакЂ ста владат', владомЂ окретати, Тер' 6 б 1 болћ н у царству ада, Но у кнежтву Милоша Сербскоме; Зла !' у паклу одђ дзнђ до данЂ ман+,, Ал' у Србству све е внше тога, Србство |' Мнлошђ собомЂ отровао, ЗарЂ што Србка родила га Срба Одђ туђнна Србу душмаиина — , Лон, куку, и леле до в^ка Свему Србству, ка' н цћломЂ лгодству БреЗЂ разумна св!ета познанн, И кодђ собомЂ себе-велнчанн !..?!! Ал' тб 1 вожде, волбомћ божествешњш! КАРАђОКО ШумадЈе соко ! ! А свег' Србства топрвнкш НеманБО !! ! СудЋ и правда Васеленска лгодства, Нространнога, но и честитога^ ДухомЂ збори ово непрестанио: „Штогодћ има Србскога поштенн,' Упућенног' што »' кђ славн паштенн, Што л' с' пренуло у свем 10го-Славству, 1ошт, до чега ово игда дође У напр !едЂ одсад' и до вћка, Тв! сн вожде, ти сн госиодаре,