Подунавка Београд

ма десеторици степенљ учености прибавт, а себи ние могао ни еданпутљ. Кђ достижени) степена овогђ не принадлежи само науна, но и срећа; испшту предстану 5 — 6 и 7000. лгод!В, а празнм места нема више одт> 100 — 200. Одђ овм изберу они по уредби сво1ои подпуно число, а остале, коима е напредљ већљ пресуда изречена, онако пропусте. Они, кои испитђ савршили нису, могу се после три године опетЂ за оваи пр1авити, ерт> слћдугоће се године испштђ само за другш степенЂ, а друге год. за трећш дрзки. При овомђ примћтити вала, да исп^јтђ другогЂ и трећегЂ степена не бмва у главнои провинфллнои вароши, но у Пекингу ; ови се испмти такођерЂ у саставлннш Венчана састое; само што се одђ испБ1тавагоћи већ1К основђ у ммслима и течн ^емЂ стилу изискуе. Млоги сиромаси сва средства свон на то сакупе, да бм л' само изђ далвнћ ове провингце у ПекингЂ на испмтђ отишли, кои кадЂ свршити не узмогу, врате се као убјени натрагЂ, и често су принуђени одђ милостмнћ живити. А. .4 ПРАВИТЕЛСТВО У ПРУСКОИ. (Изт> Балб^л) У Прускои е правителство монархјиско, и надЂ нвиме стои кралв кои неограничено влада , будући да нема никаквм обшти земалвски чинова, него само пропинцјалнм. Ови провингрални чинови већегЂ участ!*н у законотворству немаго, осимђ што се савКтуго о предлозима закона , и то само онм, кои се едне провинцје тичу. Свака провинцјн има рсобитБШ законЂ , кои Форму и границе чиновне свезе опредћлгое. У Прускои су тролки провинцјнлни чинови, т. е. посланици племства, варошЈи и осталв1 землводршаца; напротивљ у другима долази 10 штб еданЂ четвртвш чинђ, т. е. чиновна господа и мед1атизирати кнезови*) и гроФови, кои онда првми чинђ саставлаго. Предсћдателн у провинцЈалнимЂ саборима , кои е у карактеру земалБскогЂ маршала, такођерЂ и нћговогЂ мћстозаступиика наименуе кралБ изђ членова првога чина. Кралћв(* Мед1атизирати кнезови зову се они кнезови, кон као непоередствени државни чинови са своимђ лоданпцима подпадаго врховнои власти какове велике државе. У.

ск1и земалБскЈи комисарЂ свагда отвори и заклгочи саборЂ сваке провинц1е. 36 огђ НЈ»мачки провинц1л : БранденбургЂ, Померанска, Шлезка, Саксонска, ВестФалска и Раинска, кралБ е членЂ Нћмачке свезе ; такођерЂ и заедпо са царомЂ РускимЂ и АустршскимЂ покровителБ републике Краковске.

КНБИЖЕВИА ИЗВЂСТ1Л. Всеобгца ГеограФЈа, за дћцата. Пре веди отђ РуССК1И лзмкђ ИванЂ А. Б о г о ев ђ . Б ћ л ђ г р а д ђ . В ђ КннжескоСмрбскмт« ТипограФ1№. 184 3. На 8-ни 421 стр. ДанасЂ се у св1го Славенски народа особита кнБижевна радиностБ показуе , какове пре неколико година ние видити бмло. Овоме зарЂ времена позмву и у просвћштенио наизаднБи Славени — Бугари — одзваше се : и тако се садЂ многи млади врстни таленти благу и изображешго рода свога жертвуго. Међу овима заиста не последнћ мћсто заступа Г. БогоеВЂ. Онђ , рођенми БугаринЂ, учећи се у Одеск превео е сђ Рускога езмка горе споменуту кнБигу, да снароднике свое са землбопнсомђ , као иоглавитммЂ темелћмЂ свакога знанн, упозна. Нћгова е намћра похвале достоина, и заслужуе сваку рукопомоћв. Мм неможемо ино учинити , него споменуто дћло свакоме Србину, коме развитакЂ Славенске литературе на срцу лежи, наиболћ препоручити. Сћтимо се онога времена, кадЂ е Србско кнбиЈкество на томђ степену бмло , на комђ е данасЂ Бугарско, сћтимо се оногђ доба, кадЂ су СрблБи у томђ станго бмли, у комђ се данасЂ браћа нагна Бугари находе, опоменимо се, како смо мм онда помоћи и участјн изгледали и зарЂ добмнли: па ћемо радо и свесрдно сваку спомоћну жертву принети. Коме ћемо помоћи, него брату своме. А има ли за слабо човеческо срце већега задоволБства, него кадЂ брату у помоћи бмти може? Овде пакЂ ништа се нетражи, него да свак^и одђ насЂ гореречену кнБигу купи, у коЈои ће доста лћпога наћи, и, ако ништа, баремЂ ће научити Бугар-