Подунавка Београд

№ 2«.

У Суботу 12. К)н1л

1853.

У 3 В И К Ђ. Живи Србинг, 1оште ашви; А ко лшсли да нежнпи, Нева зна, да у таи часЋ О нћ нз'в гроба днже глаСЋ. Живи СрбинЂ, в^нце В1в, За слободу крвцу л!е; На отачства мнлб1и глаев Свак!и гине нзмеђт. насЂ. Живи Србинт., волннђ живи, Негази га тиран -б дивбш; КадЂ бв! ст> нова 6 бјо спстђ, Пропао 6 б 1 на махЋ светт..

Мнлоса†Слободинг.

ОДЛАЗАКЂ НАПОЛЕОНА У ЕЛБУ. (наставд&но) У неделго 24 Априла трчаше Наполеонова и нВгове пратнћ кола путем!. кћ Валенци, кадг. царљ спази едногљ у.така, кои е у Французке халБине обученљ бмо. Даде га задргкати, да га запмта чш е. На одговорљ да онт> трчи предт> Маршаломт. ОгероомЂ , добме заповћстБ, да се врати и маршалу каже, да царт. сђ нвиме говорити жели. Неколико часова доцшб сусрћтну се кочје; царљ и маршалљ, обоица стари ратоборни другови у вонни ТаЛ1ННСКОИ, сиђу се доле. Наполеонтв поздрави маршала , а оваи ст. учтивосћу шеширг. скине, затимт. га узме пр1ателБски подђ руку , и иђаше сђ НБиме управо путемЂ кђ Валенци читаве три четвртине сата ; ту се поммслило

на времена Тал^анске воине, и сумнати се могло, да ли се ова двоица несавћтуго, како бм нова побћда кодђ Аркона, КастилБОна или Ривола тробоину саставу овћнчити могла. Али НаполеонЂ само е ово Огероа пмтао: „КудЂ тако наглишЂ ? У ПаризЂ кђ двору ?" Огеро одговори: „За сада идемЂ само у Л 10 нђ ." На то рекне нћкадашнБШ царЂ Француза: „Л самБ твош прокламац1Н> читао , она е сасвимЂ проста, ЛгодевитБ XVIII. [ зато ћете осудити." МаршалЂ одговори : „Л го прав10 нисамБ; мени го е Мерћ изђ Лшна послао , и н самБ се само на нго подписао." Онђ затимЂ почне Наполеону тм говорити , и нћму као узрокЂ нћговогђ паденЈа нћгово ненасигно честолгоблћ пребацивати; наипосле рекне: „У осталомЂ у тои е прокламацш нелика истииа: тм ниси вреданЂ бмо као воиникђ умрети , тм си се владао као какавт.Ове грубе рћчи побудиле су кодђ св1го, кои су ш чули, велико негодованћ. НаполеонЂ се врло миранЂ покаже, али се мане далћга разговора са овако неучтнвммђ и неправеднБШЂ другомЂ , тимђ задоволлвагоћи се да му рекне: „Иди, л нншта више одђ тебе незахтћвамг>!" па попне се у кола. Огеро, старни ЛкобинацЂ, пр ^нтелБ Фушеа, онда, као и сви републиканци Французки, безЂ уздржанн, сђ лросћу и презрћнЈемЂ изрази се проти†Наполеона. Иза Валенце сасвимЂ е друга вола владала. Горћо е, као полдневно сунце , у оннмђ краевима гнћвЂ проти†Наполеона. Онђ се показао у трима узвицима: „Доле ст. Николасомђ ! доле сђ тираномЂ! доле сђ КорзЈинцемв!"