Подунавка Београд

102

Име Наполеонт. 6 бјло е сђ наивећомЂ клетвомЂ проношено; зли знаци гроз1аху ; само е требало повикнути, па бм таласи деруће Роне прогутали човека, кои е мало пре круну Драгутина Великог -б ноет. И у Донзеру, гди е Наполеонљ и н^гова пратнн врло доцне у вече приспћла , чула се вика : доле сђ НиколасомЋ ! доле сћ тираномљ! доле сђ Корз1анцемх>!; чему ЈоштБ ммоге грубости придодате бмше. Одђ сада већЋ ништа се друго ни чуло ние. При развитку дана укажу се стћне одћ ОвинБОна, кое као круна одђ турнл старе Кибеле изгледаху, и Наполеон -б између 5 и 6 сат1К изђ к>тра стигне у варошв. НародЂ га е чекао , и овога крћпкш и одважнши говорт> опетп га ние прјнтелвски поздравхо. Лвни званичници издали су уредбе, да се народна смутнн предупреди. Али докб су се конби како е могуће бмло брзо мћнали , народЂ навали на нћгова кола, аки лмди сг. узпалћнммт. лицемв и грозовитммЂ погледомЂ потегну оружћ и хтћдоше „Николасу" „Корз1анцу" и „тирану" конацЂ да учине. Послапици савезиика ставе се предЂ Наполеона да га одбране; народна гарда гледаше, да свако нападанћ предупреди, а редоввшб офнцирђ утиша народЂ сђ рћчма: да НаполеонЂ стои подђ заштитомЂ Лшдевита XVIII. ТренутакЂ мира и неодважности употреблћнЂ е , да се конби упрегну , те сви у скокђ отрчаше изђ вароши. (Далћ сл&дуе.)

КАКО 6 АНДР1Л ИЗЂ КАСТАНЦ ЖИВОПИСАЦЂ ПОСТАО. (С-б Немачкогг.) СлаванЂ оваи живописацЂ Талхннсгпи слћдугоће, као део еданЂ изђ свога живота, приповеда: РођенЂ одђ убоги родителн, и у зеленои младОсти као сирота после нбјг оставши , чувао самв стада у селу КастанБи; отуда и име доб &хемЂ. Мени се чини, као да човекЂ хоштв одђ детинвства слутнго неку има и осећанћ о своме будућемЂ животу. НикадЂ у мени душа ние мировати могла, и само са тадашхљимЂ

моимђ станћмЂ сабавлнти се: кадЂ бхл свако мислхо , да е беду и забора†мени судба одредила, н самв еднако о срећнои и славнои будућности санно. Ал' као сужанв кака†кадЂ по дубокои тавници залуду тумара, небм л' стазицу нашао, кон бн га на вндило дана, кол бм га слободи извела; тако самв се и н у тесномђ и тужномЂ положаго моме окретао, тражећи начинЂ како да га се избавимЂ; па наипосле паднемЂ у канџе „очаишн што ме и са самммЂ животомђ омрзне. КадЂ самв тако еданпутЂ у мутне мисли спуштенЂ на краичку дубокогЂ некогЂ стрма стоао, мило ми буде, гледећи, како бм ме едногђ само корака коштало , па да се и света и све беде у еданЂ ма опростимЂ; и тако се занесемЂ у мов санове — учини ми се на ма, као да се сва дрва, стене, брда и ливаде око мене окренуше, као да ме силна нека рука подиже, и небесна армошн зазвони ми у ушима. Оваи санЂ прекину на еданпутЂ болови, кои ми сва чувства одузму. После три дана се текЂ пробудимЂ , и садЂ разумемЂ да самв се у ону безданБ стропоштао, и да ме е владика изђ Пизе дао у свои дворЂ донети. Нћму самБ имао на животу заФалити. Како оздравимђ , изведу ме предЂ нћга. Онђ ме дочека у еднои сали, иконама богато искићенои. Докђ самБ благодарностЂ излвлБивао , нисамв очј» скидао сђ онб 1 производа уметности, кого а никако сватити немого. Што самБ иконе дуже гледао, све се већа дивота у мени рађала, какву ни самЂ изгледЂ прекрасне природе никадЂ ние могао у мени побудити; ерЂ никадљ л нисамБ мислхо , да човечха рука така чуда чинити може. Владика е радо и поволбно гледао, како се малми пастирЂ икопама диви; по томђ ми стисне нешто новаца у руку. КадЂ самБ се праштао сђ нвиме, хоштб су ми очи на икони висиле. Та ми икона целу будућностБ реши. бдна мисао, едно теженћ одђ тога тренутка сву ми е душу испунлвало : онаку исту икону н да начинимЂ. Знао самБ у гори ди има бела мермера: ту направимЂ читаво послениште ( ). Сђ тежкомЂ му-