Подунавка Београд

103

комђ изиђе ми наипосле за рукомљ, повеликш едант. каменЂ изгладити; одђ длака , кое самв изђ стада повереногЂ ми начупао , направимЂ кичицу. На потоку нађемЂ црна и ( бела камена; и сђ тнмђ мало по мало прве „черте" одђ предивне иконе, кого самв верно и живо у памети имао, на мермерЂ пренесемЂ. У некомЂ билго, што тамо расти, пронађемЂ да има бое; накупимЂ га млого, па кое изђ корена нћгова, кое изђ цвета нацедимЂ различнм сокова, ове мешагоћи добмвао самБ свакоаке бое. СадЂ прионемЂ за правши посао. Какве радости , кадЂ полако стасЂ , бон, животђ изђ мое кичице тећи стане, кадЂ већЂ икону готову видимђ ; тако ме е таи образЂ првми путЂ обчин10 , да самв повикнути морао : то е м о и посао. Наскоро поносито мое своелгоблћ шштб се већма надме еднммЂ одђ онб1 догађан, кои се чине истина као сама сигра случан, но кои непрестано старанћ вмшегЂ промисла и о наислаб ^имЂ створенБима башЂ наиболћ показуго. Усамлћно место, ди самв се н као насел10, бмло е далеко одђ села; ни самЂ путникЂ, боећи се злм лгодш, ние смео тамо се приближити, — никадЂ ме ништа ние у раднБИ узнемиривало, — стада само, коа самв чувао , бмла су едини гледаоци посла мога. 6 дногђ дана, башЂ кадЂ самв посао остаВ10, чуемЂ на еданпутЂ загушену вику и нагло корачанћ, ди се управо моме посленишту упутило. ТекЂ што уграбимЂ времена, да се сакргемЂ за усправлћпми каменЂ, на коме е Богородица измолована бмла , кадЂ а л спазимђ едногЂ старца ди га четворица амо вуку. По оделу нвиномђ , по оду, и претнви дознамЂ шта су наумили учинити. Како се препаднемЂ, кадЂ у жертви нбиовои видимђ — мога избавителн, старога владику. ВећЂ потегну мачевима на кукавногЂ старца , а а вриснемЂ што самБ игда могао ; разбоиници уплашени окрену се , и образЂ матере Бож1*е предЂ собомЂ опазе. Тако штогодђ у пустинви, кого су унакрстЂ знали, и таи врисакЂ, у тренутку кадЂ руку на крвиичко дћло дигоЈџе, то 1 имђ се све за чудо учики. Они мачеве изђ руку ис-

пусте, и предЂ речену икону на лице падну. У томе п дамЂ владици очима знакЂ , п онђ га разуме , те се на близу за едну стену сакрне. Разбоиници устану одђ молитве, а жертве шмђ нема. СадЂ 1 имђ никакве сумнћ неостане , да е то нека сила, кои ш е, одђ убиства задржала, и да е иста сила и владику заклонила. Дркћући одђ стра 1 оштб еданпутЂ се прекрсте, и са тогђ места нагло отиду. Доцн1е чуемЂ да су исти ови разбоиници на исповести казали, а после свуда приповедали, како е еданЂ човекЂ, кадЂ су га убити хтели, чудесннмЂ начиномЂ одђ нг.и избавлћнЂ бно. Таи се гласЂ тако по народу разшири, да ни кадЂ више ниси могао у тои краини о каквомЂ убиству чути. Можда се и данЂ данашнгЛи у КастанБи о томе приповеда ђ. I. П. Б. НА 43- ЧНСЛА НОВИНЕ СРБ-БЕОГРАДСКЕ УМЕТАКЂ СОЧЛЕНУ ТАТРАНКЕ ОДГОВОРЂ. *) Сву исторно Карађорђа и нћгова времена шесамБ л посве и одма ни обећао , па ни списао, него само послћднго 1813 годину вла*) НекЂ наит> велика лгобавћ н почитан1е, ков према г. Мил. осећамо, опростн, што примЉтити морамо, да е одговорт. оваи сасвимг нзлншанЋ 6 бш . НашЂ г. коррешпонденгт. ~г~ нив ишао, да г. Мил. као п&снику предт. свЉтомт. вредностћ умали, него е само казао, да е онт. (г. Мнл.) мало о Карађорђу написао, и именито да му исторш (троегодишнл Серб1е) нне башт. на истини основана. Прво признав самЂ у овомт. одговору своме, а друго св^доче припов^дана иародна н жнви лгоди, кои су се у оно до6а за отечество и народну слободу борили. Ако г. Мил. жели, и буде захт-ћвао, то смо готови ове р&чи наше и прим&рима изт. саме н^гове нстор1в потврдити, и показатн н-ћиу, а и св!зту, како е онђ до истор1иски дата дошао и ко му ш е скупш, н дао, па ће се баремт. виднтн, да г. Мил. ние ни могао (све да е хт з јо ) истину пнсати. А „едант. квиитлт." говори Енгслђ „истор1иске нстине више вреди, него цента кићенл, умствованл и л!по уплетеногт,, алн неправогт, описа!" — Што пакЂ г. Мил. г. Вука правда и брани, то му е трудЂ еуетанЂ. АрапиНЂ остае АрапинЂ, ма га колнко прао и бЗзлт. г. Вукт. свои исторшскш кредитЂ п0610 е самЂ себи писмомђ своимђ , оправл^номЂ К. Милошу, кое ономадне у 7, 8, и 9 брого Србснога Улака читасмо; чиме е г. ВукЂ показао, колнко се у н&говон исторш истине налази, и колико се нЈЈму као историку вЂровати може. „Ко правду гони, томе се гуслс о главу обш," каже наша иародна иословица у.