Подунавка Београд

104

дана нћгова, и падеш'е Срб1б тадашнћ описао, Оно е, преиа цКлои исторји Карађорђа, истина доста и мало, т. е. десета маста и година; тек' е истина и ово , да е и то мало не само одт> понанважн!и , него и одђ понаиистинит1и малостш .. . Србске нововремецске исторје. О томе самБ увћранЂ баремт> п, кои она дћиша н^есамл одђ случаинога коекога и до трјестину и внше година испрашао , него ш самсо6омђ Јкивјо и преншвш , па, и презкиво упамтивми, совћстно и совћтно и неумитно написао. А што истми братЂ наш-ђ СлавенЂ у Вуковои Срб^е исторш башЂ нимало чистога зрна неналази, а му се и за то нечудимЂ, ербо видимђ изђ тога истога нћговога изран!енн, да онђ Вукову Даницу, зарЂ што е у необмчномЂ. .. Формату, ни у сну ше сн1о ; *) но у К010И да имаде нешто и повише одђ нимало чистога зрна истор1е Карађорђеве и нћговога времена, свћдоче намЂ браћа Хорвати нб 10 вимђ прештампанћмЂ Вукове Данице доречнимЂ**): али зарљ и то братЂ нашЂ СлавенЂ при свему своме кђ ствари усрд1ш .. . Јошђ н1е догледао Далћ и више обећава и вели намЂ онђ истми 10Ш7>: „Н заслуге Карађорђеве друкче цћнимЂ , и у Татранке чланку оцћнитћу ш болћ , него што су ласкателБи Милошеви оцћнили." И то л му доиста и напр1 - едЂ вћруел1Ђ самосамв све, а за све, и за свагда, ербо Милошеви ласкателви н1есу давали ни говорити , а то ли писати и штампати штогодђ о истоме Карађор,ђу и нћгову одбу и времену —. Преко свега тога а брату истоме Татрапцу одђ свега срца и душе честитамЂ предузетћ нћгово , исцрпсти и соби^тити оно, што 1 ошђ све ни Срби сами неимаго, тамо свима Славенима вћчнога |иокоиника чисто -истиниту и цћлу истор1ГО: „Волннђ бмо, желћ испун1о! " Тек' о едноме самв л, барЂ единши , насвагда увћренЂ, т. е. да истши и свагда признаемЂ, да самл и у Срб1ннци мало и едва што, *) Овде в Г. Мид. могао н финш нзразт> употргбитн. Критинћ нетреба ннкада да се запали; оиђ валн да в миранЂ, прјдтанг, штедеМи, безЂ страст1и, тихога и благога чувства. У. **) Охт. да тврдога доказа, и истиве гв^здочбе!...?! — У.

према свему омћрахоћи, казао сврЂ истога Карађорђа и ићгова десетолћтнога времена, премда самв у истои а о истоме л и скрозно и понаивише и понаиваниие истине написао, те и то такођерЂ совћстно —. Или зарЂ остаб оно изреченћ башЂ за истинито , да нетреба истор1е тражити у народнБима пћснама *) , по коему наравно слћдуе и ово, да е јошђ манћ наћи се може у пћснословнима списан1»ма , кое баремЂ н и мои другЂ, природнми СрбскЈи пћвуНЂ, ВишнБићЂ , никако невћруемо — . Али камо га , тко е и оволикачко мало , а то ли више одђ иста оба три домородна Србина досад' о покоиноме безсмртнику напћвао, и иаписао, и на св1етЂ опремт ? ... ? А одсада бБ1ват" шта ће, Тко узживи гледаће — . с. м. с.

ОДЂ СВАЧЕГА ПО Н Ђ Ш Т О. У Паризу нема манћ одђ 61,000 подвоза и то: кабрЈолеа, Ф1акера, дилижанаца, омнибуса 20,000; талБига и различитБ1 колица 35,000; прнватнм кола 6,000.

ОБЗИРЂ Н А ПРОШЛОСТБ. 15 К)н11 1389 СултанЂ МуратЂ ступи са силномђ воискомђ на Косово полћ, гдћ изда10 мђ Вука Бранковића , а не силомђ оружн, одржи рћшителну побћду надЂ СрблБима. Ту у битки погинуо е КнезЂ ЛазарЂ и Милошђ ОбилићЂ, кои последнБШ собственомЂ е рукомђ Мурата у шатору пробуразш. *) Дабогме! Него о у томт. саставку, пога Г. Мил. силомг овде наведе, бв1ла ркчв само о п&смама, ков народт> нашг самт. собомт> сп^ћва, а не о бпЈискимт. производима ученн глава; што добро разликовати валл. Но Г. Мил. тимђ, што себе са наравнммЂ поетомт. Србско - народнвшЂ сл^пцомђ ВишнБићемЂ — сравнлва, као хоће да каже, да • в н онђ (Г. Мил ) народанЂ поета. Допуштамо и признаемо, да в Г. Мил. велиши духЂ и жеи1ллнвш поета, али иикако нив народанЂ; врЂ народанЂ разм&рЂ нив доволвно да и поез1Д буде народна. Ко изђ народа (пука) нашегЂ разуме, коли зна шта ће н. пр да ренну она два ствха на челу Серб^ннке: „Наи Европо... Радаманта рождша! Клгоче Еак7>!... а решаван М иносђ." — ? У.