Подунавка Београд

107

ОДЛАЗАКЂ НАПОЛЕОНА У ЕЛБУ. (наставл&но) Ове су сцене у Оргону шштх. дивлб!и карактерљ узеле ; иародЋ е бмо наивећма побунћнљ; едногЂ су човека поставили бшли да Наполеона представла, те га крвлго и блатомт. изманЈу ; свађаху се за ићгове дронвке , кадЂ Наполеонљ и нћгова пратна у варошв ступи. Простота навали кђ ићговмм -б колима, обколи га, нагрди га хуломљ и псовкомђ , а разнрене жене у очи му викаху: „Разбоиниче! даа намљ смнове наше, ерЂ ћемо те на парчета изкидати." Посланици савезника стану по среди На□олеона и бћсне мнозкине, али нико на нби ни паз10 ние. Народт« на кола нагрне; скину крств почестне лепе ст> храбрм прсно славно увћнчаногЂ основатела истога ордена, и баце му га на лице; рула бћснугоћи агена у гласх. се дерала: „Смушеннче! де вичи: зкивш Кралћ!" Каменћ су бацали на кола, батинама и моткама о кола ударали. На то се покаже гроФЂ Шуваловт> у св010и Рускои униФорми, и, у лицу намргођенЂ, сђ одважносћу рекне народу: „Лепо вамЂ стои, човека нападати, кои е мало пре бмо господарЂ вашЂ, и коме вм много захвалити имате! " Чимђ Руску униФорму спази народЂ, одма се умири. Господинђ ЛамбретЂ, еданЂ одђ Лгодевитовм риттера, старао се, да НарОДЂ умири, говоривши му у прОВННЦ1ИЛНОМЂ џарћчш. бданЂ дћкадашиљш емигрантЂ бран!о е цара , кои му е допустт бмо , да се у отечество врати. . КадЂ ОргонЂ оставе , покагке се Нанолеонђ врло узколебанЂ. Страшно му е бмло, да смртв , кон га е у хиладу ботрбШ избћгавала, међу ноктима и зубима бћснугоћи агена или иеђу тежкимЂ батинама простака нађе. Онђ е покои изгу б!о бмо, онђ е необмчно побуђенЂ бмо, кад -б му генералЂ Шувало†у нуа^ди рекне, да халБине свое промћне ; ерЂ што се више по предћлима ове краине ишло, тимђ е манћ животђ нћго†изванЂ опасности бмо. Даду дакле цару дугачакЂ, до чланака допнрућш плаветанЂ капутЂ, округао шеширЂ са едномЂ

бћломЂ кокардомЂ*), и овако ишао е Наполеонђ самЂ едно по милћ предЂ посланицима, као да бм онђ нбиовђ татаринЂ бмо. У СанКану бћснугоћа простота обколи царева кола, у коима пакЂ сћдш е само генералљ БренрандЂ. Животђ овога генерала, кога за цара држаше, вш се у великои опасности. бдина одважностб Мера, ЛгодевитовогЂ риттера, избавила га е. У то стигне НаполеонЂ у едну жалостну кочЈлшку меану, у ла Каллади, кон е две милћ одђ Аикса удалћна бмла , да у нбои руча. Будући е онђ као татаринЂ напредЂ трчао и преобученЂ бмо, то су га пмтали, ко е. „Л самБ , " одговори онђ , „Енглезк1и ПОСланИКЂ, обрштарЂ КампбеллЂ , кои цара Наполеоиа у острово Елбу пратимЂ." „Добро, господине," рекне меанџ1а, „то одите амо у собу; то е едина, што го садЂ празну имамЂ ," и покаже му едну низку одаго. „Н самљ задоволанЂ," прихвати Бонапарте. Какова чувства у овои одаи могла су садЂ оногђ човека узколебати и побудити, кои е мало пре свћту свое законе предписивао; какова туга могла е крозЂ нћгово срце проћи; и нћгова душа како му е тћло мучила! 6рЂ кадЂ су посланици у ла Калладу приспћли, нађу Наполеона бледа , шеширЂ у рукама држећа и у сузама. Горке ммсли трзале су чело нћгово као горећа ватра. Онђ е тврдо увћренЂ бмо , да ова нападана простоте , особито у Оргону, есу послћдакЂ саставлћногЂ комплота проти†нћгова ашвота. (Далћ сл&дув.)

ПРАВИТЕЛСТВО У БЕЛПЛНСКОИ. (Изђ Бадбм) Овде е правителство уставно, и врло е еднако са ХолландезкимЂ. Има двћ камере, едну совћтника или совћтЂ, и едну представника. Брои совћтника опредћлћнЂ е на половину членова друге камере. *) Кокарда зове се кодт. Француза особитмн знакт. партав нлн ратнин знак-ћ волка за шешнром1>.