Подунавка Београд

Л? 0

казБ1вао, 1 оштђ докле е у отечеству бмо. Завист1. е читаве иароде раздвоила, и кормстолшб1е е учинило , ^е су одљ други покоравани бмли. Но срећни смо мм , и трипутБ срећни, кои смо у РуссЈН) прешли, и у нћдрима новогт. отечества силе наше развјнги стали. За 10 година, докђ се покоиникђ нјгшђ у Руссш бав10 , а«ел10 е барЂ едан -б путт. матерт., сеетру, кумове и прЈителћ посћтити, но у овои и;еиБи умре, у последнћимЂ часовима благослове роду своме шилгоћи. 11е манвомг., а мозкемо казати и већомљ лгобовк) дмсао е онђ према повомђ отечеству своме, кое е и учинило , те е многе, и то прве лгоде у Петрограду за прјлтелћ добмо. И да е срећомЂ донде мого поживити , докле не бм свон сочинеша и кнвиге издао, нздђ коима се 10 година знош, Руссјн бм не само многостручна вћгова знанн видила , но и лгобовв и приврженостЂ нћгову, кошмђ е ув1 )кђ према нбои дмсао. У животу нћговомЂ показмвала се шпартанспа нћка простота. Онђ е бмо човекЂ старогЂ обичан, отворенЂ, и ни наиманћ лукавЂ, према пр1ателЂма лгобезанЂ и дружеванЂ, према непр1ателБма, ако е какве имао, а Одђ добрм лгодји заиста гме ннкога имао, штедлБивЂ, и незамерлћквЂ. Опаданћ в одђ нћга бмло далеко , нити е икаква лага јкивотђ нћго†окалнла. У прЈателскомЂ саобраштеино нико 1ие одђ нћга разговорнхи, нико шалљивш и пр !нтн1и бмо. II у последнћ дне живота свога разгалБивао е жалостБ неповолБногЂ здравла веселммЂ ммслима. Прерану смртБ нћгову оплакуго пр1ателБи , свеучилнште; но дуго ће оплакивати губитакЂ оваи сђ разномв судбиномЂ борећш се народЂ Србсгпи.

С 0 Л Д А Т Ђ Р У С К I И И Ф Р А Н Ц У 3 К I И. (Изт. 1ордановогг. Л^тописа за Славенсву лнтературу и т. д. свезка 2.) ФранцузЂ е небрига, РусЂ немариша. Онаи е на све готовђ , оваи се ни на шго нигда не тужи. Онаи се оСланл на свое силе, а оваи

свое силе никада негуби. ФраниузЂ има више пружности (Е1а811С1Ш1), а РусЂ више теживости (©фгоесс^га^). Онаи е живостанЂ, а оваи е издржанЂ; ФранцузЂ нагли брзо, а и РусЂ придође. ОсобностБ (1псћУ1с1иа1Ј1а1:) никадЂ се негуби у Французкои воисци; колико е у нбои лгод 1 н , толико е особност1и. Руска воиска ние саставлћностБ (А §те§;а1 1 особноспи, она имаде само еданЂ д ^ хђ и едио тћло. ФранцузЂ ^хоће свачемЂ у дио да завири ; онђ разсуђава, разлаже и препиресе; нћгово л свудЂ се изтакне. РусЂ неспори и неразммшлл , онђ из вршуе; нћгове снле расту поредЂ извршивана; све су нћгове силе прелћвене у чувство дужности свое; онђ незадржава ништа, до способностб повиннвати се ; за страхЂ онђ већЂ иикаква чувства неима. У Французкои воисци царуе лгобавБ кђ слави, и одушевлћнћ поединога мужа ; у Рускои напроти†царуе одврженћ самогЂ себе , и одушевлћнћ послушности. Човеческе страсти подстрекаваго Французе, а запозћдБ судбе види се покретати Русе. У ош'е честБ началствуе пр1е свега словомђ ; у ов1б заповћда подчиићностБ (В18С1рНп); у тренутку , гди треба, разв^е Французка воиска више дћателности А драговолБиости; али е свагда више единости у Рускои воисци, већма се нбомђ господари. У бого Французка 6 воиска страшна како громЂ; а Руска е непотр 'есна како камЂ стћна — . Нагла храбростБ Французке воиске имаде нешто холуинога почетка , чврста пакЂ неустрашивостБ Руске подобна е непокретности времена. ФранцузЂ е страховитЂ нападомђ , а РусЂ неутруди†у борби. Онаи е плахЂ, како пламЂ — пламенЂ — ; а оваи противстои како желћзо. Вихорасто иапредуе онаи, а овога уступанћ — ретирада — едва е маршЂ. Несавршена побћда рћдко се неима иадЂ онимђ, а ласне добитке одђ овога никада. У очима Француза све е могућно, а одђ Руса ништа немогућно, и оиђ одма одговори: „можно." ОнаК мћри опасностБ , да 1ои пркоси , а оваи дрзко 1ои иде насупротЂ, да е сагледа. Опаи држи , да му е животђ мачЂ, а оваи да му е