Подунавка Београд

М 29.

У Суботу 17. К)л1

I « % 3.

ОПРЕД влвше ЧОВБКА У ЧУВСТВЕНОМЂ СВ ВТУ. Зашто Музо в1;чпа вола Овде даде бмће намг, Где с' налази свака бо.ш, О кршт. бје жића прамв ? Где кад-Б бурно време прође, Па настане лгабкји Маи, Не задуго зима дође, И красоте лнши гаи? Где кадт. често радоств слети, ЖалостЈи се нвлн знакЋ, И црнт* облакт. грозно прети, КадЋ радостш.1и сине зракт.? Зашт' незгоде тол'ке створи И промћии даде ма'? Зато л', да наст. само мори, Докт. непрождре смртна Тма ? Ах, не тако !• ше зато! Праведанг е Господб Вогћ ! Онт, неиде Благш па то, Да лшбимца презре свогч. !• ВећЋ у овоит. свћту ромомт. Ст. тог ' иаит. даде бмћа знапт., Зло и добро да разумомт. У промФ.нн позна свак';: Да мудросћу одарени Изберемо добра крои, А волвносћу снабдћвени Да сп-ћшнмо цћли тои !

врт. што сада изберемо,То да буде нама дарт. У вћчнште кадт. приспемо, Свете правде иште царт.!

Јовзнђ А. Илићт..-

ОДГОВОРЂ НА ПРИМЂЧАНШ МОШИ ОДИ У 26. БРОК) ПО' ДУНАВКЕ ПОДМЕТНУТА ОДБ Г. УЧРЕДНИКА СРБСКИ НОВИНА. Валнна критика , коа са основима ммсли ! и изра:кен1н претреса, приноси млого ползе напредну кнх>и:кевномг>. Ко е годђ оваквон критики противант., коме се грози чути , шта учени лн>ди о нћму и иКговммт. дТ.лама мб1сле, таи очевидно показуе, да е непр1нтелг> просвете, до зла Бога самолгобивт., и да гкели, сављ светљ у ла:кт. обући. У колико критику валнну збогљ обште ползе уважавати и издавати треба, у толико е клгоцанћ , и безосновно исменвамћ презреша и строге казии 1 ) достоино. И зђ овм основа оглашуем-в се сада у кнвижеству СрбскомЂ за непр1ателн СВ110 онм,. кои на основну критику мрзе, и кои безосновно критизираго ; и са оинмђ дБломђ потрудш самБ се доказати, у колико су Г. Учредника Београдски Србски Новина гхрим1.чан1и, на мое ст1хотворен1е у 26: брого Подунавке учинћна, рђава и презренјн достоина. У првомљ примћчанпо Г. УчредникЂ вели : „Валћда крвавЂ ?"

!■) П— У.