Подунавка Београд

124

имати" ? На што му Философђ одговори: „Када га ко у театру види , неће моћи за н!»га рећи : Каменљ на камену седи." Т одорЂ А ћ. Т о м и ћ ђ. НЂМАЦЂ О СЛАВЕНИМ А**) Славенска народностћ долази кђ себи, хоће да важи у свЕту, чезне за слободомЋ и господованћмЂ; али е права несрећа за нго, што су 10и, после стогодцшнћ страдателности, изнвлБиванд живота понаивише одрицателна. Славени се наеданпутх. освћстише, и увидише шта су они могли бшти, и шта бш гребало да су; али одт> стмда и еда, што то шште нису, заборавлнго ко е томе кривЂ. „Вбг сте насв угнЈјтили," вичу они иама Ш.мцима. Но народт> до близу 80 милјона големв кадљ се угнћтити даде, непоказуе ли то, да онб нема нииакве силе живота , иикаквогЂ карактера и самосталногђ способа за изображеше ? И угнћтена бмла су само неколика закрилћна колћна Славеиска, па ова су престала бмти Славени, понћмчила су се. Што су пакЂ Славеии у цћлости, као пародЂ и у своимђ поединимЂ колћнима за свима ЕвропеискимЂ народима заоетали , кривица лежи ма нг.има самима, на основнои бшгности нвиова карактера. Међу нђима се никадЂ грађанскш животђ побуд^о ние, а гди овога нема , ту о народномЂ изобрагнеН1№ ни говора бмти немогке. Што господа Славеиска свагда и свуда туђе изображеше примаго, а подчинћна мнозкина глупа непрестано у едномЂ сташо остае; то е узрокЂ, збогЂ чега се до дана данашнћга шштв никаково право Славепско изображен1е, никакова Славенска иаука , и никаково баремЂ у чемугодг. знатно Славенско кнвижество развило ние, Лћпо е, и похвале достоино е, што Славени садЂ за ово благо боре се , и нвима Бонии благословђ фзлити неће. Само нека се непоносе сљ дћлима, кол ће истомђ може бмти после сто година моћи извршнти. Они нека пусте *) Изђ внБиге: Н ^лачке рћчи вдногт> Лустрјаица. Халбургт,, 1853, сгј ). 203.

да јимђ народноств више у нутри, него сђ полн дћиствуе; на кратко рећи : они иека нешто важно, човечно - честито буде и раде, а признанћ неће изостати.

ОДЂ СВАЧЕГА ПО НЂШТО* Слћдугоћу приповћдку казуе Енглезгпи списателБ ТодорЂ Хоокђ : „КадБ самБ се еданиутБ на путу одђ подижуће се буре уплашш, па немогавши на близу никаквогЂ крова смотрити, осимђ неку малу , башЂ у краи друма лезкећу кућицу, приступимЂ кђ нбои, и запмтамЂ на врати сћдећегЂ човека , дали е онђ господарк куће : „бсамБ," одговори; „гкена ми е пре три неделћ удЈрла." На университету КазанскомЂ може свак1и 14 езмка научити. Ту има редовнм и изванреднм проФессора за об&]чне Европеиске езмке, али, што е редко , и за наставлћн1е у ХинезкомЂ , и Монголскомђ , АрабскомЂ, Персшскомђ , АрменскомЂ , ТурскомЂ и ТатарскомЂ езмку, да и у самомЂ Санскриту. Енглези год. 1702 обколе КадиксЂ. А будући е требало куража за напасти тако важно мћсто , то е Енглезк1и генералЂ нашао за добро , свое воинике словомђ узпалити. „Енглези!" рече опђ „вм , што свакш данЂ говеђину и добру чорбу едете, помБЈСлите , да бм наивећа срамота бмла , ако се дате, да васЂ ова тепчадБ, ШпанБолци, поб^го, кои саме поморанџе и лимуне еду." „Онђ е бмо човекЂ врло благе парави, и ние се знало, да е каковогЂ иепр1ателн овде на землБи имао." Ко е то овако редакЂ ? бданЂ уб^енши џелатЂ изђ Оренза у Галиц1и, коме новинари горнћ животописно сажалћн1е придаго. Нисмо ли како кои данЂ све човечнш ? Нек1и сеоск1и учителБ кадБ е кћерБ свого удавао, мало пре вћнчанн одведе го своме зету, говорећи са с^знимђ очима : „ПредаемЂ ти мои наидрагоцћн1и адиђарЂ , чедо мое лгоб а в и ?.