Подунавка Београд

123

ва по нешто узео. Алђ л нао Г. Учредникљ неумемЂ судити, но дрзкимЂ , да лгоди по гдћкого лепу туђу ммсао у свое стЈхотворен1б ставити могу, ако е плант> нбшвђ , и ако су имт> изра!кен1н такова, да речи узете неизгледаго као туђе, но као нБ1ове собственне. ЗарЂ еднака обстолтелства непроизводе еднаке ммсли и изражегин кодђ св 1 К> лшд1и ? Гди е МушицК1И добшо то право , да се нћгове само речи: „Име , езмкЂ , вера," за оригиналне сматраго ? Л ммслимђ , да е и мени , и свакоме Србину Србско име, Србск1и езмкЂ и Србска вера наивећа драгоцћностБ , и да те Србске речи сви Срблћи слободно употреблћивати, и за наидрагоц1>н1е ствари спомиинти смеду и могу не боећи се, да ћеду сђ тмме име оригиналиста изгубити. Немогу н у место тм речш: шлвиву, брескву и оскорушу 6 ) метнути, У овоме последнћмЂ примћчан1Ш нисамв кадарЂ друго ммслити , него да ме Г. УчредникЂ збогЂ самм речш подражателћмЂ МушицковБШЂ назва; ерЂ Мушицкш пема споменуте речи нигди онако, као што самг, се а изразш, у место : навекЂ, а н самв ји у овомђ сммслу употреб10. 7 ) (Конацт. сл&дуб.) ВЕЛИК0ДУШ16. Госпон одђ ГеоФри наручи славноме Французкоме лгивописцу Кариу Банло два ашвописа, на коима да пре ,ј ,мете по нћномЂ задатку изобрази. бданЂ представли дворану, у коЈои се концертЂ држи, сђ много музиканта и миозкиномђ слушатела , а другш различне забаве и увесел1јГ11л у ШпанволскомЂ одћлу. ХудожникЂ е обадва зкивописа ст. веиикимђ прилћжашемЂ израд10 , и зато они принадлеже кт> п Ј .говбјмђ наиболБимЂ пословима. Ванло е искао за нг>и 3.000 ливр1и. Госпол се зачуди, да онђ тако мало иште, те му пошлТ> 10 штб 1.000 ливрш више. 6) ,,Вехадеи се о слово, алс о в^ц' 1 — кзжу Чесн. У. 7) На све ово одговара Хорафв: „Г1уно опасне рнзиие предузнмашЂ фло, н иреко подметнуте ватре ндешЂпопреварлБнвомг п?,пелу." У-

Обадва живописа буду обште хвалћна, тако , да се глзсђ о н&има разиео и по страннимђ землнма. КадЂ е Ванло умро, оставш е после себе врло мало им1 >н1е својои породици. Госпон одђ ГеоФри, кон е живопире имала, заклгочи, авно лицитирати дати обадва живопнса одђ овогђ изредногЂ худозкника, коа су бмла после пћгове смрти ^ оштђ већу вредностб добмла, ербо е она рука, кол е художественно кистб водила, на вћки клонула. Те зато буду у едноК дворани изложени , да ш е свакји видити могао и о нх>инои вредности увћрити се. Царица Екатерина II. добме в1>стб о овои: лицитацт. Оиа заповћди, да се ови живописи . ма шта коштовали, за нго купе. При лвнои лицитацш дотерало се до 34.000 ливрш, И тако царица купи гкивописе и речену сумму новаца исплати. Госпоа одђ ГеоФри одма , како е новце примила , задрзки себи 4.000, а 30.000 ливрш даде сиротои художниковои удовици, сђ мол6 омђ , да она те новце прими као собственну заслугу нТјНОгђ покоиногђ супруга. Д. Авраамовићљ, ЖивописацЂ.

НЕИЗОБРАЖЕНЂ € ЧОВЕКЂ КАМ Е II 1> БСЗЧУВСТВЕНБ1И. (Сч. ГрчкогЂ) Д1огенЂ е еавћтовао едаредЂ некоме благороднину, да пошлћ смна свогђ у школу, да научи Философ 1 го *). БлагородникЂ га упмта : „Иа какву ће ползу мои смнђ одђ те науке *) Н ла г о н акло н-ћ н б1 н читателго! Ову ми р&чб (Ф нлософјл) не преиначаван, врЂ ћешв е онда у противномч. сммслунса сви»п> рђаво толковатн. А како то? Ево овако, ако рекнешЂ „Ф илозоф 1 н ," тако не показувшЂ сђ томч> р &чго„мудролгоСш, " но нешто друго овоме са свимђ противно, т. е. „Тамолгоб1и' : . Л зашто ? Зато , ерЂ « не саставлншЂ одђ р!;чи „фнло" (лго 6 ниђ) и „соф !а" (иудростБ), но одђ р!>чи „фнло" и „зофосђ" (тама).