Подунавка Београд

122

!Кадв бм л оиако одговарао, као што се пмтамЂ, не 6 б 1 Г. Учреднику ништа друго казао, него, да у моме ст1хотворенЈш ше „крвавЂ", но „крвнвшда ми е зачудо , да човекг. са здравБ1МЂ очима иевиди, и да Г. УчредникЂ у брои онм ФилозоФа спада, кои своимђ чувс гвама неверуго 2 ) ; алљ а ммслимђ далћ одт. носа, и нагађамЂ силу УчредниковогЂ безосновногђ израгкен1л. Хтео е Г. УчредникЂ сђ тб1мђ пмтанћмЂ свету показати , да е болћ крвавЂ, него крвнћш знои ненаводећи основђ свога изражешн; а н велимЂ , да е у овои моши Оди приличше „крвнми знои" него „крва†знои" казати ; ерЂ е „крвнми 5 ) знои," знои са†у крвБ претворенЂ, а крва†4 ) е знои, знои сђ крвлш помешанЂ. Г. УчредникЂ е оглашенБШ стјхотвораца непр1нтелБ ; ерЂ имђ недопушта, речи подобно—и еднозначеће, гди и кадЂ имђ « волн , употреблБивати иевређашћи сммсао и друга Поетике правила. — У другомЂ примћ. чан1Ш запгЈткуе Г. УчредникЂ: „Небв! ли овде за уво пр'штн1е бмло „што се" место „кои с'," но и овде недоказуе, зашто ммсли , да е уву пр1атн'1е „што се" него „кои с'." Нису свач1е уши еднаке, алЂ се мени чини, да е лакше изговорити, и да 6 пр!атн1е за уво „кои с'/' гди су два согласна и два самогласна, нежели „што се гди су три согласна , а два самогласна, Тешко ст!хотворцмма , кадЂ лгоди са стакленммђ очима закачке у нбшвшмђ дћлама, и кадЂ 1и нема , наћи могу! „Кои с'" Н1е погрешка лроти†благоглас1а, алЂ и да е, не бм е требало, ако е едииита она у моши Оди, на мотки предЂ светомЂ тако дмзати; ерЂ ст1хотворцм , кои бурне Оде пишу, нису збогЂ заноса (епШибЈазтив) кадриј, сваку погрешку у благоглас110 избећи. Л ммслимђ , да е по Грамматики болћ : „Лгобве храмЂ, кои с' необара," 2) „Ходим члшЉк уцтивЉ с лидми обци" — уче наст> Чеси. У. .3) Неће тако бмти. „Крвнђш" зиачи убоант., крвв проливаго!пи, 6(и№сгд:е(зспђ; одтуда „крвник-Б" убица, разбонникђ , ђег $Шог1)ј"Фи1Мдс; „чркно д^ло" убЈиство, бјс Шогб(ђаС. О овом 'б се Г. Зах. увкрити може и из - б Вуково П ј н Мажуранићо-Ужаревићевоп. рјјчника. У. 4) И то неће тако бмти. „Крвавт." значи крвлн) укаланљ, окрвавл&нт>, МиНд. Д иди мало пре спаменуте рћчнике. У.

него „што се необара." 5 ) Треће е Г. Учредника примћчаше , да самБ по МушицкомЂ казао : Д окђ славно име, сзбпјђ , веру СрбинЂ Лгоби, и поштенн храмЂ: Славиће дшчно племе ђорђа ЦрногЂ. Боже, непостави му грћха сего ! Та ова8 мене подражателћмЂ поругателно назва збогЂ реч1и : Име, езмкЂ, вера, КадЂ б бј л као Г* УчредникЂ суд10, а бм МушицкогЂ и Светића подражателБима славнБ1 Латински , Немачки и Славенски ст1хотвораца, а и самосвоима назва! ти смео; ер-Б су ови славни Србски стјхотвор| цм по некш сммсао одђ други честитБ1 списателн у своимђ ст!хотворешима употребили. У овммђ МушицковБ1МЂ стјховима , изђ Оде Еитковићу Михаилу начинћне, узетмма: В ђ честБ отчеи сћни кздђ ћешЂ доказати, Да рода свога ПарнасЂ не презирешЂ? На овомђ за те расту лаври. трећа е врста по Хердеру, кои вели: ОмиромЂ, ПиндаромЂ и АрхилохомЂ 6 б 1 ти , само е на матернћмЂ езмку можно. — Далћ е у тои истои Оди: „Невоздћлано полБе поорите." по Овид1а стјховима : НБива плодна, ако се неоре, Трнћ, траву ириносиће само. И СветићЂ е дакле по Пушкину казао у Карађорђа првомЂ прелазку у СремЂ : „О врати се натрагЂ ;" ерЂ н у ПушкиновомЂ сгчхотворенЈго : „Црнми ђорђе" стои: „О врати се отче мои, врати се". По Г. Учреднику и Хорац1е и Виргил1е нису орпгиналисте , ерЂ е првБШ изђ ПнндароI вм , и АлцеовБ! , а другш изђ ОмировБ! ст1хо5) Народка п&сна ( кнб. i. гтр. 257) каже : „Обуц'те ми таиану кошулго, „Што и Мсрима у мнлости дала; „Вежнте ми везену мараму, „III т о н Мерима у милости везла. ДалЉ (стр. 300. п. 765): „Већв за оногђ Стопна рисара, „Што у колу сваком-Б комендира. И 10 штб шиого прнм^ра има у нашимт, народнпмЂ п4сна« ма, гди се „што" м%сто „кои, коа, кое" говори; н ово шмљ занста не шало благоглаае прнчиипва. Сравни прим. 18). ' У.