Подунавка Београд

150

гои рећи , и што се неможе казати о езгри цћлога народа, може се барљ о невреднои смећи и изметку нћговом -Б (безљ чега ни Шнмци нису) потврдити , премда се оваи кћ народу причислити и за н!>га узети по правди несме и немогке. Но све то нека насЂ несмате, него нека насљ шшт*> већма кђ тежешо ономђ гони и пубуђув, да се одђ таковогљ изметка полако очистимо, па да се онђ у насљ више неналази. Но поредЂ свега тога , примћтити вала, како силно заслћплгое себичностБ и оне лгоде, кои чине се да су врло снажно нанћрили истину слћдовати, тако, да се то и о читавимЂ народима, а именито о нбиовимђ изобрашенима рећи може што стара пословица о поедииима вели, „да сирћчв човвкђ туђе мане увћкЂ предЂ очима има , и свое собствене у торби на леђи носи." И то е узрокЂ, што се толико много налази нравствени суд1н позвани, али међу нвима врли су редки изабраии! Таки на почетку саставка свога изповћда Г. ХеФтерЂ, да е већв време, да се сударанК Нћмаца са Славенима и узаимно нбиово еднм на друге дћиство и упливЂ, безпристрастно и безЂ предразсуде , сђ обе стране сравни , и строго по праведности уважи и оцћни. Уовимђ рћчма истина Г. списателв миого обећава , али у нвима заедно и нама право дае, и управо насЂ на то иагонава , да и мм са свомђ строгосћу саставакЂ нћго†претресемо и осудимо ; и зато нека намЂ буде овде дозволћно накратко осмотрити, на колико е способанЂ и изабранЂ Г. ПроФессорЂ за оваи предузетми свои посао, нарочито изђ тогђ узрока, што онђ, подђ еидомђ , као што вели , строге праведности, предЂ образомЂ цћлога свћта , превелике пороке и лаге намеће великоме народу нашему. Како дубоко и низко поставла Г. ХеФтерЂ ц1.о народЂ нашЂ славенскш изподђ свои снародника ! Онђ ние могао на предцнма с в о и м а, мцима , наћи никакве , башЂ ни наима н К мане и погрћшке , него сабранши све оно, што е славно , некадЋ о нБима зарЂ

написаио нашао, свое истина кратко, али п р ет е ж н о похвално слово (хвалоспћвЂ ?), да небћ! некако штогодб изостав1о , тимђ свршуе, да су они у обште ,, добродћтелни и честн и. " ПоредЂ толике похвале ипакЂ мало затимЂ самЂ у приповћданго дћла и догађан нсио свћдочи : да су Фраики (наизнатшн и наивећма прославлћна грана народа н ћмачкога, коа е, као што Г. ПроФессорЂ самЂ потврђуе, правми темелв положиласлави и величини нћмачкогЂ царства, и конесилу и пр о с в ћ ш те н]'е пренела на остале нћгове гране) да су , вели, Франки у време владћша крала Хлодвика преварама и сваконкимђ безчестнимЂ дћлима, наипре грану нћмачку Бавара себи подчинилиит. д. Ово Г. списагелБ са »1ђ приповћда о Нћмцимауодношенго нбиовомђ према својои браћи, но зато опетБ ние могао наћи никака†порокЂ у нбиовомђ поступку према туђинцима, него пвно потврђуе, да су они увћкЂ само за обрану и приморани оружIе дизали, а никадЂ нису први нападали ! Да е то јоштв ХеФтерЂ изрекао о одношенго Нћмаца према Римлннима, онда бм смо то допустити могли, али онђ говори о нбиовомђ поступку према Славенима, и ту—■ морамо припознати , да нешто сасвимЂ ново чуемо, премда Г. ПроФессора увћрити можемо, да ће у насЂ Славена мало и ученика наћи, кои бш му тако што вћровали, или баремЂ , кои му небш овде погрћшку и кривицу неправедну пребацили. Мш додуше крћпко смо о томе увћрени, да д ћла наиболћ свћдоче о нравима човека. — Славенима напроти†у обште, дакле свима , као редовннЕ значаи приписуе шлнство , добросрдачностБ, ФалишностЂ, непостоанство и упорностБ, туђи права презиранћ и окрутностБ, невћрноств и т. д., особито пакЂ неслогу, лакомостБ и ленБостЂ, коа 1 имђ свуда смета, и з6огђ кое трпе и подносе више, него што бм племенита поштеностБ допуштала и т. д. Али како се ово потврђиванћ слаже сђ онимђ обвинаванћмЂ мало далћ изреченБШЂ, да су Славени увћкЂ давали узроке кђ бого и рату , приморавагоћи сусћде