Подунавка Београд

евов кђ обрани, идасу чрезЋ то заслун :или судбину свое садаић подложности ? Што се п1ипства тиче, нису Славени у нћму никадЂ тако славно и цћломт. свћту познато име задобмли , као Ш.мци. Већ-в Тацитуст> познавао 6 ову нвиову слабоств или снагу, а нбиови ритери, као што е познато , ничим'Б се нису тако радо забавлнли. као пићемв или болћ купанћмв у вину, у ко6 мђ су наирађе разумљ свои давили ; нбиови пћвци су поредЂ вина пћвали, и често су наивеће Н1анице као славне и знамениге у тоитј дћлу гонаке спћвали, а у старо доба еу Нћмаца наивећа честв коме учинћна бмла , кздђ му се добро вино напилои послужило. Зато се неналазе нигдћ тако многи сасуди за пиће, а именито одђ тако огромне величине чаше, каковима се диче сбирке старина нћмачки, и заиста поредЂ нбиовш Хумпена, чудновато грднм , наше умћрене чаше и купице изчезаваго и нестае ш , као напрстакЂ према путунви или капла у каблу ! И данЂ данашнБш е 1ОШТБ „З^ос&беи^фе ^ЗовепГојИд^еН" у сами Нћмаца на гласу пословица! А ели Г. ПроФессору познато, гдћ се збогљ ове потребе наивише механа , гостшница и пивара налази ? II I. мци су у овои струци штатистичко изброенћ предузели и по свима лћтописима разписали мпожтво овм заведен1а у горнћимЂ предћлима нћмачкимЂ, а особито у околици Хамбурга, и нашли су сразмћре, кое мм, сироти Славени, читагоћи у штатистикама и препадши се одђ нби , нисмо ни вћровати хтћли, но садЂ већб познавши 1и сами, премда смо непр1ателБи свакогЂ зкестокогЂ и силногђ пића, наше суплеменике извинити и сђ нБима у овои струци задоволБни бмти морамо, а зарЂ и само то , што по нћмачкимЂ землама она прославлћна дружтва умћрести текЂ садЂ постаго, несвћдочи о томђ 5 да су нужна и да е досадв неумћреностб у пићу владала.ФалишностБ намЂ Г. ПроФ. пребацуе? То е нешто сасвимЋ чудно , да оваи порокЂ ии у едногЂ славенскогЂ колћна соботвено славенскогЂ корена име нема, и да е ЧехЂ та-

ко исто као и СрбинЂ, Полнкђ и РусЂ упр« во одђ Нћмца рћчцу ову текЂ позаимити морао. А може ли се то ммслити, да е народЂ имао понлтје о ствари, кого ни именовати неуме ? Али небм ни бмло чудо , до су Славени порокЂ оваи на себе примили, кадБ они тако велику способностБ имаго, да могу , као што Г. ПроФ, свћдочи , у обште све туђе лаконаучити исеби присвоити? Али ће онаи , кои , свима потребнимЂ своиствама снабдћвенЂ, стварБ безпристрастио и прилћжно изпмтао буде, ако праведно и мудро внимате свое на сва обстоителстпа кодђ наши лгод1и обрати, наћи и припознати, да се и даиасЂ Славенима велика неправда чини, кадЂ 1 имђ се ФалишностБ и дво.чичностб приписуе; ерЂ ће свакш таковми човеколгобацЂ наћи, да е оно у свм Славена правилно , што Антонђ у свомђ „ЗЗегјиф ибег Ме а!(еп 0Гауеп. бе^рЈГд 1783" на 35 стр., а Гебхарди у ,,©е[ф1ф(е вег ЗКЗепвеп" у II части на 300 стр. о Србима Лужичкима свћдоче: „да е то (што се Нћмцима, као ФалишностБ показуе) само заслужено н е п о в ћ р е н ћ ! " Тако исто из.чсннва ово пребациванћ Нћмаца Суровћцки у свомђ дћлу „81е(12еп1е росха1ки паро(1олт 31ауу1ап8к1сћ" (изтраживанћ почетка народа славенски) у Варшави 1824 на стр. 171 —3, тако исто и други, (Да .гћ сл^дуе.)

ПРАВИТЕЛ СТВО У Д А II С К 0 И. (Изђ Балб1а) После револуц1в одђ године 1660 данско правителство е неограничеиа монархш; ипакЂ год. 1834 провинц1нлни чинови у жнвотђ су ступилн, но кои само савћтователнми гласЂ имаго; и то има ш за даиске острове 66 — 76, за Штландезку 51 — 55 , за Шлезвнжку 44 и за ХолштаинЂ 48 членова. Херцеговина ЛауенбургЂ има уставЂ са земалБСКимЂ чиновима, кои почива на свези учинћнои између великаша и сенака. Као ХерцогЂ холштаинск|"и и лауенбур;кк1и кралБ данск1и членЂ е нћмачке свезе.