Подунавка Београд

167

(©еи([ф(ђиш) , разглашеногЂ збогт. свое мржнћ прочн народа , кои се е заиста много са своиитћ пристрастЈемЂ борити морао, докђ е свидћтелБство тако важно противљ народа свога, кое су му истор1н и здраввти разуиљ силомђ извадили, у свого исторјго Н ћ м а ц а написао , и цћломЂ роду човеческомЂ на вћки предао. А то е 5мо онаи истми ХенрикЂ ПтичарЂ, о коемЂ се овде говори, кога су, кодђ града Бихина одђ Мађара разб1еногЂ, кадЂ е иредЂ гонећимЂ га напрјателћмЂ едва у градЂ поб1.гао, едино жителви овога , Венди или Славени , одђ пропасти и смрти храбросћу и вћрносћу СВ010МЂ спасли и сачували, (види @е&* ђагМ @е(ф. ђ. ЗВепвеп. 2. част. 301. и ОИшага8 кнв. I. стр. 9). — Истми МенцелЂ овако пише далћ: „ П одђ видомђ и изгово ромЂ да Славене иа Христјинскш вћрозаконЂ обрате, доиста, али сђ тимђ намћрен ћ м ђ д ћ и с т в и т е л н м м ђ , да ш о п л ћ н е и похараго, почели су Нћмци столћтне уништугоће боеве проти гранама народа, кои е имао ћудв благородну, кои е већЂ онда одђ части и з о б р а ж е н 1 и бшо одђ Нћмаца тадашнви , и ч!а едина погрћшка и несрећа бмла е неслога, несу гласЈе и разкомад а н о с т б собственна." — С ђ тако истммђ сажалвиванђмЂ говори о томе ФридрикЂ ОДЂ Керца — опетБ НћмацЂ — , и описуе безмћрну свирћпоств, кого су Нћмци, особито у време Копрада II., надЂ надвладанимЂ Славенима чинили, вадећи 1 имђ очи , преб|'агоћи 1 имђ зглавке на рукама и ногама, и све редомт. 1и давећи ; — овако панЂ приповћда: ..ВећЂ у 9. столећу б 1.1.10 е поступамћ Нћмаца са Славенима непрекидномЂ ланцу страптнога насил1н, окрутности, и у небо вапеће неправде подобно Славени, правми таи пранародЂ, (Цг« \?о1Р, народЂ извориБ1и, прастарБ1и, стародревпћш) стоали су за дуго вреие на много в и ш е м ђ степену изображености, неголи Нћмци. КадЂ су се ови текЂ ловомђ и рибарствомЂ јоштб забавлнли, и одђ тога јкивили , бмли су Славени већЂ врло способни и наиприлћжН1И землБО-и рукодћлци и т. д. Но кадЂ су се Нћмци покрстили, постали су горди, и по-

носили су се надЂ Славенима , кои су тштв погани (азичници) бмли, као да садЂ они све, што хоће, сђ овима чинити могу и смеду. То е у обште не врло радостно поивлћше , да и сами учени у овои струци (т. е. у исторш) тако мало уважаваго и цћне пранародЂ оваи, кои е тако врло многобролит, и лгобопмтлбивђ." (@еј"ф. Е>. 91еПд. ^е(и ». @с. ©(оИ&егд, [ос(д. ». §. ». ^егЈ, стр. 279). Исто тако свћдочи и БекерЂ (@е(ф. V. $0?еИеп6игд. ЗЗегПп. ч. I. стр. 23), како су Нћмци неправедно и себично плаћали и враћали Славенима нбиово гостолгоблћ и предусретанћ, охоломђ гордосћу сво 10 мђ и неправеднммЂ презиранћмЂ. Више оваки примћра преварлБивогЂ поступанн и обмане, какове су Нћмци употреблнвали за дуга времена, да добросрдачностб и пожалћна достоину лаковћрностБ Славена преваре, може се читати у Сам. Тимона 1та&о ап%. Нип§-. кнб . II. гл. 9. стр. 240; у К. Сћг. 1,п1г.о\у. @е("ф1ф(е »оп 9)МГеп&игд 1827. ч. I. стр. 17; Е§чпћагсП У11а СагоЈ. Ма^ш, гл. 12. стр. 51.168.169.171; НећпоШ. кнб. I. гл. 62 , 87 , кнб . II. гл. 5; ЛТгрро ш Пагог. 8спр1. \о1. 3. а<1 аппиш 1639; УНа 8. ОИошз, 1П Еис1е\'. 8сп'рћ гл. 13. стр. 478; Сгећћап!!' @е(ф. 5. ^Вепђ. ч. II. стр. 321. и т. д. — Ово су сви Нћмци, и сви намЂ даго лсна доказателства, како су се лукавнма замкама и безпримћрномЂ невћрносћу владаоци мћмачки намећали Славенима и мћшали у послове унутрашнћ ибиовм земала , како су иреварл1>ивммЂ начиномЂ постали Ободрити (Бодрићи) и друге сћверо-славепске гране Карлу Вел., и поздншмђ ићговммЂ наслћдницима у Нћмачкои, платежни и подчинћни. Какова е угнћтаванн чин10 Ото Браниборскш са свонма рођацима у Ческои, одђ год. 1279. до 1283. нћму повћренои; како е онђ договоре нарушавао , колике е поруге у обште почннЈо, онђ , кои е бмо издаини лупежЂ, кадЂ е требало да буде нбиовђ бранителБ и праведнми намћстникЂ; каковми тежк1и грћхЂ е сатворт и противЂ кралћвића Вацслава II., кога е као нћговЂ туторЂ отечески требао да чува и на добро наставла и возпитава, то зна свакш ЧехЂ, а и може се свакш о томе поу-