Подунавка Београд

166

подобни ономе , што су Шпанволци са Перуанцима учинили" и т. д. Или су зарљ Американци такођерт> узнемиривали Шпанволце , те су тако заслужили свош судбину саданго одђ нби ? — Гебхарди (у @е[ф. С>. 535. ч. I. стр. 43) потврђуе : „да су Славени бмли припознати као наиболБи землг>одћлци, и да су зато у Нћмачкои врло трагнени бмли ; " а у II. части стр 300. вели: „како су Лузкичани, поредљ све свое оскудости и сиромаштва, 10ши. и данасЂ у наивећои мђри доброчинећи и то башт. према нћмачкимт. прос^нцима, премда Нћмце у обште мрзе;" на стр. пзкђ 324.: „да су Славени чакЂ на Рину (Кћепиб, &ес ) пустинћ обдклавали" и т. д. — Сђ обоима овима сравнава се ^ег ^еи^ф. ^)С11п6. 1829. ч. I. стр. 341 — 349. и Окенљ у своме лћтопису Исисђ год. 1823., 5 частв, стр. 1. У Ићмачкои у обште многа имена мћста, рћка и т. д., а и сама наименован1н оруд1а и предмћта у землво - и рукодћл1н) досадЂ се налазе, коа су безЂ сумнћ одђ славенскогЂ корена и одђ Славена примлћна. Али гоштб и много већма опредћлћнимЂ свидћтелвствомЂ мозкемо послужити онога, коме бм се ова досадана иедоволБна бмти чинила: Лицовђ ( ©е[ф. »оп 9)?еНепђигд. 'ЗЗесПп. 18Е7) е на стр. 15. весма точно и добро означ1о дћиствованћ Славена и Нћмаца на друге народе, гди вели: „Докђ су нћмачки народи, у крвавимЂ и утаманнзтћимЂ боевима, робство, смртв и опустошенћ у землћ доносили, дотле су Славени иирномЂ прилћжн о с ћ у землш свого обдћлавали;" а на стр. 147 каже : „Морало е заиста велико бмти искуство Славена у обдћлаванго землћ, и морали су у право гвоздену п р и л ћ гк ностб у потребити у своимђ пословима ; ерЂ неможемо иначе, но сђ удивлћнЈемЂ читати, шта су Славени све у землБОдћлпо произвели, на пр. изсушиванћмЂ бара и калгога и т. д. У мћреноств Славена у елу и пићу освћдочава већЂ Лео Мудрми (Бео Вар^пев Тас11 сог. 1дћ. ]'п Ко11аг. АтоепН. стр. 69) и X. I. РорерЂ (33ес[иф иб. &. (1ш[ф. 'ЗЗешођпег &ег 6]1ег. ЗЛопагфЈе. 2Шеп 1804. Ч. 1. стр. 106^),

кадЂ каже : „Ако кои народЂ у Угорскои заслужуе да се прилћжнммЂ назове, то су заиста Словаци, кои и самммЂ Нћмцима пола нБиова обдћлаваго;" а на стр. 113. 114.: „Необоримо свидћтелвство , да мм Нћмци никака†узрокБ немамо крвлго нашомЂ се поносити, а славенску ленБОМЂ називати, есу Краинци." Вћрно се са нБиме слаже ЛинхартЂ (®е(ф. ». $сат. Ч. II. стр. 330), потврђивагоћи : „да су Славени и у горнБОи Аустрји као и у осталои Нћмачкои гожнои, пустинћ обдћлавали;" а на стр. 233. наипосле вели : „Славени су познавали собственостБ , и нису требовали ни градове ни казни ни законе строге; и зато врло су се чудили Христ1лнима, да ови за ту цћлБ требаго вешала, колце, мачеве, ватру и друге подобне муке (т. е. да овимђ средствама свое одђ крађе одбране; види животђ св. Отона , кнб . II. стр. 40)." У рћчи стоећји МенцелЂ овако се е на стр. 198. свое истор1*е Нћмаца изнсн1о: „ХенрихЂ ПтичарЂ, оваи нашЂ великји ћесарт., управо онда, кадЂ се е за народЂ свои тако изредно тру Д10, чин1о е свирћпу неправду другомђ народу (т. е. Славенима). — Овоме ћесару чинило се е , да бм Славени , на изтоку обмтавагоћи , башЂ сиособни за то бмли, да на НБима свое ново военно изобрћтегпе изкуси , пре него што бм га проти†Мађара, у оно доба свнма страшнима, у рату употребш. Бмло е истина и до ово доба кздкздђ међу Нћмцима и Славенима коекаквм немира и трвенн, али текЂ одђ ћесара Хенриха починћ се онаи велик1и планЂ за освоенћ славенски земала, кои е име роба, Склаве, са именомЂ Славена, Слава, за увћкЂ нераздћлимо сагоз10, и слободнимЂ, храбримЂ, и д о б р о с р д а ч н и м ђ овимђ народима иеизмћрну жалостБ, пропастЂ слободе и езика нанео, и кои е страшнми грћхЂ на раме на н аш а натоварт, за кои ће, може бмти, неизпмтаема судба Јоштб еданпутБ на народу нашемЂ освету тражити." — Овосу рћчи ВолФганга М е н ц л а , и с т о р и к а н ћ м а чкога, позиатогЂ з 6 огђ свое велике и за историка иретеране лгобави кђ Нћмштини